Tim astronoma analizom podataka sa James Webb teleskopa identifikovao je objekt MoM‑BH*‑1 koji deluje kao zvezda, ali se čini da mu sjaj omogućava centralna crna rupa okružena gustom ljuskom gasa. Objekt ima procenjenu masu reda ~100.000 Sunčevih i mogao je nastati unutar prvih ~700 miliona godina posle Velikog praska. Ako se potvrdi, otkriće bi moglo objasniti brz nastanak supermasivnih crnih rupa u ranoj kosmičkoj istoriji. Potrebna su dodatna posmatranja da bi se hipoteza nezavisno verifikovala.
James Webb Mogućno Otkrio „Zvezdu‑Crnu Rupu“: Novi Tip Kosmičkog Objekta MoM‑BH*‑1
Photo Credit: X
Astronomi koji analiziraju podatke sa teleskopa James Webb predstavili su neobičan objekt označen kao MoM‑BH*‑1 — crven, sjajan izvor koji izgleda kao zvezda, ali kome izvor energije može biti centralna crna rupa, a ne nuklearna fuzija.
Šta su istraživači našli
U radu objavljenom u časopisu Nature tim predvođen Rohanom Naiduom (Univerzitet na Havajima) opisuje objekt mase reda veličine ~100.000 Sunčevih masa, okružen veoma gustom, hidrogen‑bogatom ljuskom gasa koja ga na razmerama solarnog sistema čini zvezdastim u prikazu.
Kako ovaj objekat „radi“
Umesto klasične fuzije u jezgru, sjaj MoM‑BH*‑1 mogao bi da potiče od crne rupe u centru koja akrecijom oslobađa ogroman iznos energije. Autori navode da bi centralni izvor mogao da emituje red veličine ~100 milijardi puta više energije nego tipične poznate zvezde, ali ističu da su procene model‑zavisne i da je interpretacija preliminarna.
Zašto je ovo važno
Otkrivanje takvih „kvazi‑zvezda“ ili zvezda‑crnih rupa može pomoći da se objasni kako su se supermasivne crne rupe formirale veoma rano u istoriji svemira — u roku od prvih ~700 miliona godina nakon Velikog praska. Webov identitet mnogih sitnih crvenih tačaka koje su ranije zbunjivale astronome sada bi mogao da dobije novo tumačenje.
Neizvesnosti i dalje koraci
Postoje kontradiktorni signali: neki timovi nisu registrovali očekivana X‑zračenja, dok je u maju druga grupa ipak zabeležila X‑zračenje iz jedne od crvenih tačaka, što dodatno komplikuje sliku. Naiduov tim se oslonio na spektroskopske padove intenziteta na određenim talasnim dužinama koji najbolje objašnjava model guste hidrogenske ljuske. Dalja posmatranja (X‑zračenja, detaljne spektarske analize i praćenje promena tokom vremena) biće neophodna da bi se hipoteza potvrdila ili opovrgla.
Zaključak: MoM‑BH*‑1 je intrigantan kandidat za novu klasu objekata — ali trenutni podaci daju jače indicije nego definitivne dokaze. Nadolazeće analize Webbovih arhiva i dopunska posmatranja pomoći će da se rasvetli njegova priroda.
Napomena: izveštaji su zasnovani na preliminarnim rezultatima navedenim u radu i medijskim izveštajima; naučna potvrda zahteva dodatne nezavisne posmatračke potvrde.
Pomozite nam da budemo bolji.
