Tim Searchinger je podneo ostavku u WRI zbog neslaganja oko novih pravila za računanje ugljenika u šumama, navodeći da predlozi potkopavaju naučni integritet. Glavni sukob je između pristupa koji odvaja ljudske od prirodnih promena ugljenika i modela koji sve promene na upravljanim zemljištima pripisuje ljudskoj aktivnosti. Kritičari upozoravaju na rizik od dvostrukog brojanja i greenwashinga; Greenhouse Gas Protocol još nije doneo odluku i prima komentare do februara.
Ostavka stručnjaka iz Princetona zbog pravila o ugljeniku u šumama: 'Narušen naučni integritet'
Photo Credit: iStock
Tim Searchinger, profesor sa Princetona i tehnički direktor za pitanja zemljišta u World Resources Institute (WRI), podneo je ostavku tvrdeći da predložena pravila za računanje ugljenika u šumama ugrožavaju naučni integritet organizacije.
Suština spora
Sukob se svodi na dva različita pristupa merenju ugljenika u šumama. Aktivnostno zasnovano računovodstvo pokušava da razlikuje promene ugljenikovih zaliha koje su posledica ljudskih aktivnosti od onih koje nastaju prirodnim procesima. Nasuprot tome, managed land proxy (model koji pripisuje svaku promenu na upravljanim šumskim zemljištima ljudskoj aktivnosti) tretira sve promene kao rezultat ljudskog upravljanja.
'Moj zadatak je da osiguram naučni integritet WRI-jevog rada,' rekao je Searchinger za Bloomberg, navodeći da su nedavni razvoj događaja u okviru Protokola 'potkopali taj integritet i u sadržaju pravila i u procesu donošenja'.
Zašto je spor važan
Ako kompanije dobijaju kredite za ugljenik koji bi šume apsorbovale i bez njihove intervencije, postoji rizik od dvostrukog brojanja i lažnog predstavljanja napretka u smanjenju emisija (greenwashing). To može dovesti do situacije u kojoj preduzeća izgledaju 'zelenije' na papiru, dok se stvarne emisije ne smanjuju — što odlaže potrebne mere za smanjenje emisija na širem nivou.
Posledice imaju realan uticaj na društvo: sporije smanjenje emisija pogoršava klimatske rizike poput ekstremnih vremenskih prilika, rasta troškova energije i pojačanih rizika od požara i poplava.
Ko su akteri i koje su opcije
Protivnici managed land pristupa, među kojima su istraživači i organizacije za zaštitu prirode, upozoravaju da model može omogućiti kompanijama da prijave uklanjanja ugljenika koja nisu rezultat njihovih aktivnosti. S druge strane, industrijski predstavnici i neki konzervacioni akteri predlažu revidiranu verziju pod nazivom "managed land proxy plus" koja, kako tvrde, uključuje dodatne mere zaštite i može se primeniti u većem obimu.
Primeri iz prakse pokazuju rastuću potražnju: Microsoft je, prema izveštajima, pristao da kupi više od 4,8 miliona tona kredita povezanih sa unapređenim upravljanjem šumama u SAD.
Dalji koraci
Odbor za standarde Greenhouse Gas Protocol-a još nije doneo konačnu odluku i prima komentare do februara. Trenutno kompanije mogu koristiti bilo koji od dva pristupa uz obavezu da jasno otkriju koji su metod izabrale.
Za čitaoce: Ovaj spor će oblikovati koliko pouzdano kompanije mogu govoriti o svojim klimatskim rezultatima i koliko će krediti za ugljenik zaista doprineti smanjenju atmosferskih koncentracija ugljen-dioksida. Vredno je pratiti konačnu odluku Protokola i kako će standardi biti primenjeni u praksi.
Pomozite nam da budemo bolji.
