Studija zasnovana na fosilima listova iz perioda PETM (pre ~56 miliona godina) pokazuje da veliki dotok CO2 dugoročno dovodi do proređivanja i propadanja šuma, a ne do trajnog „zelenjenja”. Tokom PETM-a oslobođeno je mnogo ugljenika tokom ~130.000 godina i zabeležen je porast temperature do ~8°C, što je pratilo gubitak oko 60% biomase stojeće vegetacije. Autori upozoravaju da današnja, znatno brža emisija ugljenika i dodatni ljudski pritisci mogu izazvati još brže i trajnije gubitke šumskog pokrivača.
Fosili Pokazuju: Velike Emisije CO2 Uništavaju Šume, Ne „Zelene Planetu”
Dead trees are seen near Mammoth Lakes, California, in 2022.Photograph: David McNew/Getty Images
Novo istraživanje zasnovano na analizama fosilnih fragmenata kutikule listova iz perioda paleocen-eocenskog termalnog maksimuma (PETM), pre oko 56 miliona godina, pokazuje da veliki dotok ugljen-dioksida dugoročno dovodi do propadanja šumskog pokrivača, a ne do njegovog procvata. Iako su početni efekti povećanog CO2 mogli da podstaknu rast biljaka, dugoročni rezultati uključivali su sušu, termalni stres, gubitak nutrijenata i masovnu smrt stabala.
Ključni nalazi istraživanja
Istraživači su utvrdili da je tokom PETM-a, perioda u kome je ogroman volumen ugljenika oslobođen tokom približno 130.000 godina i kada su globalne temperature porasle do oko 8°C, došlo do dramatičnog povlačenja šumskih krošnji. Tim na čelu sa Regan Dunn procenio je da je oko 60% biomase stojeće vegetacije nestalo, odnosno da su šumski pokrivači znatno proredeli i „posmeđili” umesto da su se trajno „zelenili”.
"Kako se CO2 povećavao, šume su najpre postajale vrlo guste, ali su potom kolabirale i otvorile se u velikoj meri," rekla je Regan Dunn.
Autori naglašavaju da postoji presudan prelomni trenutak: dok višak CO2 može kratkoročno da poboljša rast, povećana toplota, suša, smanjen dotok esencijalnih nutrijenata i pojava štetočina i bolesti dugoročno nadjačavaju koristi. U slučaju PETM-a, posledice su trajale desetine hiljada godina.
Šta to znači za danas?
Danas se emisije CO2 dešavaju znatno brže nego u PETM-u — u desetak godina, a ne u hiljadama. Brže zagrevanje smanjuje vreme adaptacije ekosistema, dok su šume dodatno opterećene ljudskim pritiscima: krčenjem, fragmentacijom, promenjenim režimima požara i pretvaranjem u poljoprivredno zemljište. Kao što je istakao Trevor Keenan (UC Berkeley), ako su šume proredile pod sporijim, prirodnim uslovima, današnja brzina i višestruki pritisci su još alarmantniji.
Rezultati imaju globalnu važnost i implikacije za regije poput Balkana i Srbije, gde rast temperature, ekstremne suše i učestaliji požari predstavljaju konkretan rizik za šumske ekosisteme i bezbednost lokalnih zajednica.
Preporuke i poruka istraživača
Istraživači upozoravaju da je potrebno brzo smanjivanje emisija ugljenika i zadržavanje fosilnih goriva u zemlji kako bi se izbegli dugoročni, gotovo nepovratni gubici šumskog pokrivača. Dunn ističe: "Još uvek ima vremena da se spreče najgori ishodi — najbolje što možemo da uradimo je da ostavimo fosilna goriva u zemlji."
Metodologija studije — kvantifikacija gustine krošnje kroz analizu fosilizovanih fragmenata kutikule listova — pruža jedinstven, dugo vremenski raspon beleženja odgovora šuma na velike klimatske poremećaje i ukazuje na potencijalne posledice za sadašnje i buduće klimatske scenarije.
Zaključak: Fosilni zapisi iz PETM-a jasno pokazuju da velika i brza emisija ugljenika vodi proređivanju i gubitku šuma. Današnja, mnogo brža stopa emisija u kombinaciji sa ljudskim pritiscima čini rizik od šireg propadanja šuma realnim i hitnim problemom.
Pomozite nam da budemo bolji.
