Memorandum iz avgusta 2026. Menja status baza Tartus i Hmeimim: civilni delovi prelaze pod sirijsku upravu, a vojni kompleksi postaju centri za obuku nakon tro-mesečnog tranzicionog perioda. Promena je posledica pada režima Bashara al-Assada krajem 2024. i slabljenja Rusije posle invazije na Ukrajinu 2022., što je onemogućilo realizaciju ranijih ruskih ambicija u Siriji.
Kraj Ere Ruske Kontrole: Šta Donosi Memorandum O Bazama Tartus I Hmeimim
A Russian ship is pictured at the Russian naval base in the Syrian Mediterranean port of Tartus on September 26, 2019. (Photo by MAXIME POPOV/AFP via Getty Images)AFP via Getty Images
Memorandum o budućem statusu ruskog pristupa primorskoj bazi Tartus i vazduhoplovnoj bazi Hmeimim, objavljen početkom avgusta 2026, jasno menja ravnotežu snaga u Siriji. Iako Rusija zadržava ograničeno prisustvo, dani potpunog rukovođenja tim objektima kao sopstvenim prekomorskim bazama su završeni.
Šta predviđa memorandum
Prema objavi sirijske državne agencije SANA, memorandum predviđa da će civilni delovi — uključujući Hmeimim i četvrti komercijalni kej u luci Tartus — postepeno prelaziti pod državnu civilnu administraciju. Vojni kompleksi će, nakon tro-mesečnog tranzicionog perioda, biti preuređeni u centre za obuku. Rusko vojno prisustvo biće ograničeno i regulisano uslovima koje postavlja Damask, bez ranije datoeg pravnog imuniteta i potpunih autonomija.
Zašto je promena značajna
Ovaj sporazum simbolizuje krajnji raskid sa modelom iz vremena režima Bashara al-Assada, kada je Moskva uživala široke ustupke — uključujući i 49-godišnju koncesiju iz 2017. — posle ruske vojne intervencije 2015. godine. Pad režima krajem 2024. i oslabljen položaj Rusije nakon invazije na Ukrajinu 2022. omogućili su novoj sirijskoj vlasti da pregovara iz boljeg položaja.
Kratka istorija Tartusa
Tartus ima dugu vezu sa sovjetsko-ruskim pomorskim interesima — prvi ugovor potiče iz 1971. i tokom Hladnog rata luka je bila važna logistička tačka za sovjetsku flotu. Posle raspada Sovjetskog Saveza baza je dugo bila slabo iskorišćena, da bi ponovo dobila na značaju nakon ruskog vraćanja u region sredinom 2000-ih i naročito posle intervencije 2015. godine.
Kako je došlo do promene
Preokret je ubrzan serijom događaja: ofanziva Ahmeda al-Sharaa krajem 2024. i pad Damaska 8. decembra iste godine, evakuacija Assada u Moskvu, povlačenje ključnih ruskih sistema i višemesečni pregovori između Moskve i nove sirijske vlasti. Rusija je tokom 2025–2026. pokušavala da zadrži pristup bazama u ograničenom, prerađenom obliku — nudeći, između ostalog, ideju o korišćenju baza kao humanitarnih ili logističkih čvorišta za Afriku.
Citati: "Sporazum ne znači potpuno povlačenje Rusije iz Sirije", istaknuo je Ibrahim Hamidi, ali i dodao da promena predstavlja kraj modela autonomnih ruskih baza.
Šta to znači za region i Rusiju
Za Rusiju, gubitak pune kontrole znači ograničene mogućnosti za dugoročno projekciju snage sa Mediterana i veći oslonac na diplomatske aranžmane. Za regiju, promena može dovesti do drugačije dinamike bezbednosti uz veću ulogu Damaska u regulisanju stranih snaga na svojoj teritoriji. Memorandum je kompromis koji reflektuje realnost političke i vojne slablosti Moskve i pragmatičan pristup nove sirijske vlasti.
Zaključak
Tartus i Hmeimim nisu ostvarili strateški potencijal koji je Moskva nekoć zamislila — planovi o pretvaranju Tartusa u široko autonomnu rusku pomorsku bazu ostaju neostvareni. Memorandum iz avgusta 2026. formalizuje novu, ograničenu rusku prisutnost i označava kraj ere u kojoj je Moskva bila gotovo nepitan vlasnik tih lokacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
