Britanija Daje Zeleno Svetlo Robotaksijama — Zašto 400.000 Vozača Brine

Parlamentarna peticija koja traži zabranu komercijalnih robotaksija ima svega 1.168 potpisa i ne ugrožava pragove za zvaničnu raspravu, ali su ključne odluke o tome da li će autonomna vozila voziti putnike već donete i primenjuju se.

Kako je odluka doneta — i ko odlučuje

Ministarstvo za saobraćaj (Department for Transport, DfT) iskoristilo je Automated Vehicles Act 2024 da uspostavi poseban režim dozvola za samovozeće putničke usluge: Automated Passenger Services (APS). U aprilu 2026. izneti su Automated Vehicles (Permits for Automated Passenger Services) Regulations 2026, pa od proleća 2026. kompanije mogu da apliciraju za pilot-projekte komercijalnog prevoza bez sigurnosnog vozača u Engleskoj, Škotskoj i Velsu.

Razlika između tehničke ispravnosti i pristupa tržištu

Bitna podela u britanskom modelu je izdvajanje tehničke sertifikacije od prava na rad na lokalu. Vehicle Certification Agency (VCA) ocenjuje i sertifikuje da li je sistem bezbedan za „listing“ i kasnije autorizaciju, dok Driver and Vehicle Standards Agency (DVSA) procesuira APS dozvole, traži saglasnost lokalnih tela i nadzire servis tokom rada. Drugim rečima: vozilo može biti tehnički odobreno, ali mu lokalne vlasti mogu ograničiti pristup tržištu.

Lokalna saglasnost i šestonedeljni rok

Kada predložena usluga liči na taksi ili privatni prevoz, lokalno telo za izdavanje licenci ima šest nedelja da prihvati ili odbije zahtev nakon što DVSA zatraži saglasnost. Ako lokalne vlasti ne odgovore ili odbiju bez pismenog obrazloženja, zakon tretira ćutanje kao saglasnost. Za vozače i sindikate koji se suočavaju s kompanijama većeg kapitala i bržim pravnim timovima, rok od šest nedelja koji podrazumeva odobrenje je ključna tačka uticaja.

Ko odgovara kada se dogodi nezgoda?

Trenutno, tokom pilot-perioda, primenjuje se Automated and Electric Vehicles Act 2018, po kojem je osiguravač vozila odgovoran za štetu nastalu dok se automobil pokreće autonomno. To je privremeno rešenje. Kada se Automated Vehicles Act 2024 u potpunosti sprovede — očekivano tokom druge polovine 2027. — uvodi se podela odgovornosti između tri subjekta: Authorised Self-Driving Entity (kompanija odgovorna za softver za upravljanje), No User-in-Charge Operator (operator koji upravlja dnevnim voznim redom bez vozača) i samog nosioca APS dozvole, koji može biti zasebna kompanija zadužena za obaveze prema putnicima (pristupačnost, sigurnost i sl.).

Širi kontekst

Ovaj model nije jedinstven — slični problemi pojavljuju se i u SAD, gde su sindikati i lokalne vlasti reagovali na planove za autonomne kamione i robotaksije. Obrazac se ponavlja: proizvođači ubrzavaju tehnološki razvoj, dok regulatori tiho prave dozvolne sisteme koji često preteknu javnu debatu, a radnici saznaju o praktičnim pravilima kada su procedure već aktivne.

Šta vozači i lokalne zajednice mogu sada da urade

Za britanske vozače praktičan savet nije oslanjanje na peticiju, već praćenje koje će lokalne vlasti prvi put dobiti zahteve za saglasnost — šestonedeljni rok je jedina prava lokalna poluga pre pokretanja pilot-projekta. Za posmatrače i regulatorne timove u drugim državama, britanski model predstavlja koristan nacrt koji može biti prihvaćen, modifikovan ili ignorisan.

Zaključak: Tehnička gotovost vozila i pravna dozvola za rad su dve odvojene barijere. Razumevanje ko, kada i kako odobrava pristup tržištu je ključno za bilo koga na putu — od vozača koji gube posao do gradskih saveta koji odlučuju o javnoj bezbednosti.