Niži unos šećera u prvih 1.000 dana povezan s manjim rizikom od raka i sporijim biološkim starenjem

Studija koja je iskoristila kraj rationiranja šećera u Velikoj Britaniji pruža jedinstven uvid u to kako rani nutritivni uslovi mogu uticati na zdravlje decenijama kasnije. Analiza podataka iz 64.761 učesnika U.K. Biobanke ukazuje da izloženost nižem unosu šećera u prvih 1.000 dana posle začeća može biti povezana sa nižim stopama više tipova raka, sporijim biološkim starenjem i dugotrajnijim zdravijim prehrambenim navikama.

Ključni nalazi

U poređenju s osobama čiji su prvih 1.000 dana obuhvatali period nakon ukidanja rationiranja, oni čije je ranije detinjstvo palo na period rationiranja (s prosečnim unosom šećera oko 40 g/dan naspram ~80 g/dan nakon ukidanja) imali su značajno niže stope nekoliko karcinoma u odraslom dobu. Najveće smanjenje rizika zabeleženo je za karcinome jetre i intrahepatičnih žučnih puteva — do 69% niži rizik kod onih koji su u potpunosti bili izloženi periodu rationiranja.

Merenja starosti i upale

Istraživači su takođe uočili da su učesnici izloženi nižem unosu šećera imali duže leukocitne telomere, što odgovara približno 2,2 godine manje biološkog starenja. Takođe su registrovani niži nivoi Granzyme B, markera povezanim sa hroničnom inflamacijom i starenjem imunog sistema.

Metodologija: prirodni eksperiment

Autori su iskoristili prirodni eksperiment na osnovu ukidanja rationiranja šećera u septembru 1953. Poređenjem ljudi rođenih neposredno pre i neposredno posle tog prekretnog momenta, mogla je da se ispita veza između rane izloženosti različitim nivoima šećera i dugoročnih zdravstvenih ishoda. Analiza obuhvata 64.761 učesnika iz U.K. Biobanke i uključuje stopu oboljevanja od više tipova raka, prehrambene navike u odraslom dobu i biomarkere starosti.

Mogući mehanizmi

Ponašajni put: Autori sugerišu da rani kontakt sa manjim količinama šećera može oblikovati trajne prehrambene preferencije i ukus, što dovodi do zdravijih navika ishrane koje se održavaju decenijama i same mogu smanjiti rizik od bolesti.

Biološki put: Niži rani unos šećera može smanjiti metabolički stres u kritičnim fazama razvoja, što se očituje dužim telomerama i nižim markerima hronične upale — indikatora sporijeg biološkog starenja i očuvanja imunog sistema.

Ograničenja i tumačenje

Autori jasno napominju da istraživanje ne dokazuje apsolutnu kauzalnost između ranog unosa šećera i svih zabeleženih efekata. Iako je prirodni eksperiment snažan dizajn za eliminisanje nekih izvora pristrasnosti, moguće su i druge objašnjenja (npr. promene u opštem obrascu ishrane, socioekonomski faktori ili neuhvaćeni konfounderi). Takođe, smanjenje unosa šećera u odraslom dobu verovatno i dalje donosi zdravstvene koristi, i rezultati ne znače da je kasniji manji unos beskoristan.

Zaključak

Studija iz PNAS-a (Zhu & Zhang, 2026) ukazuje da rani nutritivni uslovi — konkretno niži unos šećera u prvih 1.000 dana — mogu imati dugotrajne posledice na rizik od raka, biološko starenje i prehrambene navike. Potrebna su dodatna longitudinalna istraživanja sa ponovljenim merenjima ishrane i biomarkera da bi se bolje razumeli mehanizmi i procenila prenosivost nalaza na savremene populacije.

Reference: Zhu, C. i Zhang, W. (2026). "Early-Life Sugar Restriction Causally Reduces Adult Cancer Incidence And Slows Biological Aging." Proceedings of the National Academy of Sciences. DOI: https://doi.org/10.1073/pnas.2610287123