Studija na 17.710 učesnika povezuje povišene nivoe ksilitola u krvi sa većim rizikom od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja.
U šestogodišnjem praćenju rizik je bio veći za 57%, a u 30‑godišnjem za 18% kod ljudi sa najvišim vrednostima ksilitola. Veza deluje zavisno od doze i ostaje nezavisna od uobičajenih faktora rizika, ali istraživanje je opservaciono i ne dokazuje uzročnost.
Autori i nezavisni stručnjaci pozivaju na dodatna istraživanja pre promene prehrambenih preporuka.
Novo istraživanje koje će biti predstavljeno na Kongresu Evropskog društva za kardiologiju (ESC) 2026. ukazuje na moguću vezu između povišenih nivoa ksilitola u krvi i većeg rizika od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, uključujući smrt, srčani udar i moždani udar.
Šta je ksilitol? Ksilitol je šećerni alkohol koji se široko koristi kao zamena za šećer u bezšećernim proizvodima, pićima i proizvodima za oralnu higijenu. Iako se prirodno javlja u malim količinama u organizmu i pojedinim namirnicama, industrijski dodati ksilitol može značajno povećati unos.
Kako je studija sprovedena? Istraživači su analizirali podatke od ukupno 17.710 učesnika prikupljene u dve velike opservacione studije: Kanadskoj longitudinalnoj studiji o starenju (CLSA) i evropskoj studiji EPIC‑Norfolk. Praćenje je trajalo šest godina u CLSA kohorti i do 30 godina u EPIC‑Norfolk kohorti.
Glavni nalazi
- Učesnici čiji su nivoi ksilitola bili u najvišoj četvrtini imali su značajno veći rizik od velikih nepovoljnih kardiovaskularnih događaja u odnosu na one sa najnižim nivoima.
- U CLSA kohorti, nakon podešavanja za poznate faktore rizika (starost, pol, pušenje, holesterol, dijabetes i hipertenzija), najviši nivoi ksilitola povezani su sa 57% većim rizikom od ozbiljnog kardiovaskularnog događaja.
- U EPIC‑Norfolk kohorti, najviši nivoi bili su povezani sa 18% većim rizikom tokom dugoročnog (30‑godišnjeg) praćenja.
Istraživači su takođe zabeležili odnos zavisan od doze — rizik se povećavao sa višim koncentracijama ksilitola u krvi — i pronašli su da je asocijacija bila konzistentna nezavisno od starosti, pola, indeksa telesne mase, prisustva dijabetesa, hipertenzije i nivoa lipida.
„Veštački zaslađivači se konzumiraju jer ljudi smatraju da su zdraviji od šećera i generalno ih regulatorne agencije smatraju bezbednim,“ rekao je dr Marco Witkowski (Charité, Berlin), glavni prezenter studije. Dodao je da su potrebna dalja istraživanja o kardiovaskularnoj bezbednosti ksilitola.
Nezavisni stručnjaci naglašavaju oprez: Kirsty Thomas, registrovana nutricionistkinja koja nije učestvovala u istraživanju, savetuje da se rezultati tumače u kontekstu šireg naučnog dokaza i da ljudi, posebno oni sa dijabetesom, ne menjaju naglo ishranu samo na osnovu jedne studije.
Profesor Dan Atar iz ESC‑a ukazao je da je ovo opservaciono istraživanje koje ne može dokazati uzročnost, ali da rezultati ukazuju na potrebu za dodatnim studijama zbog mogućih javnozdravstvenih implikacija.
Šta to znači za čitaoca? Nalazi ne dokazuju direktnu uzročnu vezu, ali upozoravaju na potencijalni rizik povezan sa višim izlaganjem ksilitolu. Doktor ili nutricionista može pomoći pri individualnim odlukama o ishrani, naročito kod osoba sa povećanim rizikom za srčano‑žilne bolesti.
Zaključak: Studija podiže važna pitanja o dugoročnoj bezbednosti ksilitola i veštačkih zaslađivača uopšte, ali su potrebna dodatna, kontrolisana istraživanja da bi se utvrdila uzročnost i mehanizmi pre nego što se preporuke u ishrani promene.
Rezultati će biti predstavljeni na ESC Kongresu 2026, gde će stručnjaci razmotriti implikacije i smernice za buduća istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
