Analiza istraživača iz Univerziteta Oksford pokazuje da CDC-ove zvanične brojke bjesnila u SAD verovatno znatno potcenjuju stvarni broj slučajeva. Autori procenjuju ~856 slučajeva u periodu 2000–2024, naspram 60 potvrđenih, što sugeriše da je preko 90% moglo ostati nedijagnostikovano. Posebnu zabrinutost izazivaju retki slučajevi prenosa putem transplantacije, koji često otkrivaju infekciju tek post mortem.
Više od 90% Slučajeva Bjesnila u SAD Može Biti Neprepoznato, Kaže Studija Oksforda
Colorized transmission electron micrograph of rabies virus particles. (NIAID/Wikimedia Commons/CC BY 2.0)
U februaru prošle godine CDC je potvrdio tragičan i neuobičajen slučaj: primatelj doniranog bubrega iz Mičigena preminuo je od bjesnila. Donor organa bio je muškarac iz Ajdaha koji je nedavno bio ogreban od strane skunka na svojoj okućnici, ali u trenutku donacije infekcija nije bila prepoznata.
Nova analiza istraživača iz Pandemic Sciences Institute Univerziteta Oksford, objavljena u časopisu Communications Health, ukazuje da zvanične brojke potvrđenih slučajeva bjesnila u SAD verovatno znatno potcenjuju pravu učestalost bolesti.
Colorized transmission electron micrograph of rabies virus particles. (NIAID/Wikimedia Commons/CC BY 2.0)
Glavni zaključci studije
Autori navode da je prosečan broj potvrđenih slučajeva bjesnila u SAD od 2000. do 2024. iznosio samo 2,4 slučaja godišnje. Koristeći podatke o rijetkim, ali verodostojnim prenosima bjesnila putem transplantacije (samo četiri dokumentovana slučaja u istoriji SAD, prvi 1978.), istraživači su modelom procenili da bi stvarni broj ljudskih slučajeva u periodu 2000–2024 mogao biti oko 856, dok su zvanični zapisi dokumentovali samo 60. To bi značilo da je preko 90% slučajeva moglo ostati nedijagnostikovano — otprilike 30 propuštenih slučajeva godišnje.
Kako su došli do procene
Metodologija počiva na pretpostavci da poznati inficirani davaoci organa imaju prosečan nacionalni rizik zaraze. Autori ističu da bi, da bi zvanični brojevi odgovarali potpunom nadzoru, davaoci organa morali imati ≈14 puta veći rizik od preminulih u opštoj populaciji, što je malo verovatno.
YouTube Thumbnail
"Naša centralna procena sugeriše da je samo oko 7% ljudskih slučajeva bjesnila u opštoj populaciji bilo potvrđeno u skorije vreme," navode autori. Čak i najbolji intervali poverenja ukazuju da bi u najboljem slučaju moglo biti potvrđeno samo oko 22% slučajeva.
Ograničenja i oprez
Istraživači jasno naglašavaju da su njihove brojke procene zasnovane na statističkom modeliranju i da nisu uzeli u obzir geografske, profesionalne ili socioekonomske faktore koji mogu uticati na rizik od bjesnila. To znači da stvarne vrednosti mogu varirati i da model treba dodatno razraditi.
Zašto slučajevi prolaze nezapaženo?
U slučajevima donorâ simptomi su često nespecifični — poteškoće pri gutanju i hodanju, halucinacije, mučnina, krvarenja u mozgu ili napadi — i mogu se pripisati drugim, češćim uzrocima. Zbog toga bjesnilo često nije klinički sumnjano dok ne bude prekasno. CDC je 2013. objasnio da se laboratorijsko testiranje na bjesnilo obično ne izvodi u kontekstu transplantacija zbog vremenskog pritiska koji postoji pri očuvanju organa.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Implikacije i preporuke
Studija ukazuje na potencijalni procep u javnozdravstvenom nadzoru i poziva na poboljšano praćenje i ciljane epidemiološke analize kako bi se razumele rizične grupe i poboljšala dijagnostika. Konkretne preporuke uključuju bolju edukaciju kliničara o neuobičajenim prezentacijama bjesnila, ciljanu analizu geografske i profesionalne izloženosti, kao i razmatranje unapređenja protokola u kontekstu procene rizika pre transplantacije.
Zaključak: Iako su potvrđeni slučajevi ljudskog bjesnila u SAD relativno retki, ova analiza sugeriše da broj stvarnih infekcija može biti znatno viši nego što pokazuje zvanična evidencija. Potrebna su dodatna istraživanja i poboljšan nadzor kako bi se utvrdio stvarni obim i sprečili budući tragični slučajevi prenošenja putem transplantata.
Pomozite nam da budemo bolji.
