Da Li Indijski Internet Bum Zapinje Zbog Ranjivosti Podmorskih Kablova?

Jedna od najvećih digitalnih ranjivosti Indije leži na svega šest kilometara obale Mumbaja prema Arabijskom moru — u delu grada poznatom kao Versova. Tu izlazi na obalu najmanje 13 od ukupno 18 međukontinentalnih podmorskih kablova, koji prenose i do 95% međunarodnog internet saobraćaja zemlje.

At least 13 of India's 18 intercontinental cables land within a six-kilometre stretch at Mumbai's Versova beach [Hindustan Times via Getty Images]

Smešteni rizik u Versovi

Geografska koncentracija čini mrežu izuzetno ranjivom: istovremeni prekidi više kablova, bilo slučajni ili namerni, mogli bi značajno da smanje kapacitet veza za Evropu, Afriku i Zapadnu Aziju. Iako arhitektura mreže omogućava preusmeravanje saobraćaja, takva rešenja često dovode do degradacije performansi — duže latencije i veće troškove za banke, berze, provajdere oblaka i osetljive AI aplikacije.

Technicians work at a western India factory making fibre-optic strands for data centres powering the global AI boom [AFP via Getty Images]

Kako funkcionišu podmorski kablovi

Podmorski kablovi su snopovi optičkih vlakana položeni po morskom dnu koji prenose podatke kao svetlosne impulse. Ljudi su postavili oko 870.000 milja (1,4 miliona km) takvih kablova, koji danas nose otprilike 99% međunarodne komunikacije.

A high-speed submarine cable linking Singapore to France being installed in southern France [AFP via Getty Images]

Zašto je situacija zabrinjavajuća

Glavni problemi su jasno definisani:

Some 870,000 miles of optical fibres on the ocean floors carry about 99% of global communication traffic [AFP via Getty Images]

• Indija troši približno 20% globalnih podataka, a povezana je samo na oko 3% svetskih podmorskih kablova.
• Država ima 21 cable landing station — naspram oko 1.900 planiranih i aktivnih globalno — što je otprilike 1% svetskog ukupnog broja (prema Broadband India Forum).
• 11 od 18 međunarodnih kablova koji služe Indiji starije su od 20 godina i približavaju se nominalnom radnom veku od ~25 godina.

Problemi u hitnim popravkama i upravljanju

Indija trenutno nema sopstvene brodove specijalizovane za popravku podmorskih kablova — svaka intervencija zavisi od inostranih servisnih brodova koji dolaze iz centara poput Dubaija ili Singapura, uz dodatne regulatorne procedure za rad u indijskim vodama. Globalno se beleži 150–200 kvarova na podmorskim kablovima godišnje, najčešće zbog sidara, ribolova, zemljotresa i grešaka opreme, a ne sabotaže.

Birokratija i planiranje infrastrukture

Postavljanje landing stanica i dobijanje dozvola su kompleksni: uključeno je približno 16 državnih agencija i potreban je veliki broj odobrenja — po proceni BIF, uspostavljanje jedne landing stanice može zahtevati ~50 dozvola. Planiranje podmorskih sistema obično traje 3–4 godine, a polaganje kabla može dodati do dve godine, što znači da je ukupno vreme razvoja novih veza često 3–6 godina.

Moguća rešenja i preporuke

Stručnjaci i industrija predlažu nekoliko ključnih koraka za smanjenje rizika:

• Izgradnja domaće flote za popravku kablova i ubrzanje procedura za izdavanje dozvola servisnim brodovima.
• Predhodno identifikovanje i unapredno odobravanje dodatnih lokacija za landing station na obe obale i ostrvskim teritorijama kako bi se smanjila koncentracija.
• Uvođenje jedinstvenog logističko-regulatornog prozora (single-window) pod koordinacijom Ministarstva telekomunikacija.
• Pravne zaštite zona oko tačaka izlaza kablova i zabrane sidrenja i mreža na kritičnim rutama.
• Primena tehnologija za detekciju pretnji, kao što je Distributed Acoustic Sensing, kako bi se rano registrovale vibracije od brodova, sidara ili podvodnih vozila.
• Investicije u dodatne kablove, geografsko razdvajanje landinga i jačanje kopnene povezanosti do centara za podatke.

Šta se već dešava

Već su pokrenuti novi projekti — četiri kabla su u fazi puštanja u rad, a tri su planirana. Konsorcijum kojim rukovodi kompanija Lightstorm radi na sistemu I-2SEA koji će povezati Indiju sa Malezijom i Singapurom, sa dvostrukim izlazima u Indiji (Machilipatnam i južni Chennai), što doprinosi raznolikosti ruta.

Zaključak

Za zemlju koja troši podatke ogromnim tempom i brzo širi kapacitete data centara — instalirani kapacitet porastao sa 375 MW 2020. na oko 1.575 MW — izazov je jasan: moraju se paralelno graditi i sigurnosni, i operativni kapaciteti podmorskih i kopnenih mreža. Ključno je smanjiti geografsku koncentraciju, ubrzati operativne procedure i stvoriti domaću sposobnost popravke kako bi Indija ostala otporna na prekide i spremna za AI-pokrenutu budućnost.