Precizno uređeni "sunčani" paradajz iz John Innes Centra akumulira prekursor vitamina D bez dodavanja novog DNK, što ga čini potencijalnim prehrambenim rešenjem za široko rasprostranjen deficit vitamina D u Velikoj Britaniji. Preliminarni rezultati Quadram Instituta su ohrabrujući, pokazujući bolji porast nivoa vitamina kod ispitanika. Projekat pomera fokus sa koristi za proizvođače na direktnu korist potrošača, dok regulatorna ograničenja u EU mogu usporiti njegovu dostupnost u nekim zemljama.
„Sunčani“ paradajz koji puni vitaminom D: kako gensko uređivanje može pomoći u borbi protiv deficita
Roughly a third of Britons lack the nutrient during the darker months - Olga Pankova/Moment RF
Pre nekoliko godina, rutinski krvni test je pokazao da i ja, poput velikog dela britanskog stanovništva, imam manjak vitamina D. Procene sugerišu da oko 18% Britanaca ima nedostatak vitamina D tokom cele godine, a taj procenat raste do oko 31% tokom zimskih meseci.
Sunčeva svetlost omogućava sintezu vitamina D u koži leti, dok zimski manjak izlaganja suncu prisiljava ljude da ga traže u ishrani — jaja, riba i meso. Hroničan deficit može izazvati rahitis kod dece i oslabiti imuni sistem, posebno povećavajući osetljivost na respiratorne infekcije.
Šta je „sunčani“ paradajz?
U John Innes Centru u Norwichu razvijen je paradajz koji akumulira prekursor vitamina D (provitamin D3) zahvaljujući preciznom uređenju gena. Umesto dodavanja strane DNK, naučnici su izmenili postojeću sekvencu — izostavili su sekvencu od 108 nukleotida u jednom genu — čime su promenili metabolizam biljke tako da skuplja više provitamina.
Takav pristup se često naziva preciznom selekcijom ili genskim uređivanjem i razlikuje se od klasičnog GMO pristupa po tome što ne uvodi nove gene, već menja postojeće module na način koji bi, teoretski, mogao nastati i prirodnom mutacijom.
Zašto je to važno za potrošače?
Do sada su mnogi skeptični prema genetski modifikovanoj hrani jer je većina unapređenja bila usmerena na koristi za proizvođače — veći prinosi, otpornost na štetočine i slično. Novi pristup usmerava korist direktno ka potrošaču, stvarajući hranu koja je nutritivno bogatija i može pomoći u smanjenju javnozdravstvenih problema.
Recommended vitamin D
Quadram Institut je sproveo pilot-studiju u Norwichu u kojoj su dobrovoljci jeli supu od novog paradajza, a preliminarni rezultati predstavljeni na sastanku American Nutrition Society u julu bili su ohrabrujući — ispitanici koji su konzumirali novu sortu pokazali su bolji porast nivoa vitamina u odnosu na kontrolnu grupu.
„Ako uspem da podstaknem ljude da jedu više paradajza — ne samo zbog vitamina D3, već i zbog drugih vitamina i vlakana — biću zadovoljna“, kaže prof. Cathie Martin.
Širi kontekst i regulatorna pitanja
U Velikoj Britaniji, nakon Brexita, regulatorni okvir za gensko uređivanje je postao fleksibilniji nego što je to slučaj u Evropskoj uniji, što je omogućilo brže testiranje i potencijalnu primenu ovakvih proizvoda. EU i dalje ostaje oprezna prema tehnologijama genskog uređivanja i precizne selekcije, pa bi takav proizvod mogao imati otežan pristup tržištu Unije.
NHS i dalje daje opšte preporuke o suplementaciji vitaminom D, ali nije uspostavio široku javnu distribuciju dodataka. Testiranje nivoa vitamina je ograničeno zbog straha od predoziranja i komercijalizacije, ali mnogi stručnjaci smatraju da bi prehrambeni pristupi — kao što je ugradnja provitamina u svakodnevne namirnice — mogli biti najjednostavnije i najprihvatljivije rešenje, naročito za decu i starije.
Zaključak
„Sunčani“ paradajz predstavlja primer kako gensko uređivanje može preći iz polja unapređenja proizvodnje u sferu unapređenja zdravlja potrošača. Ako dalji klinički i nutritivni testovi potvrde preliminarne rezultate, ova tehnologija bi mogla postati praktičan i diskretan način za smanjenje deficita vitamina D u populaciji.
Ovaj primer takođe podseća da prihvatanje novih tehnologija zavisi i od ukusa, izgleda i dostupnosti proizvoda — kao i od regulatornih odluka koje će oblikovati njihovu prisutnost na tržištu.
Pomozite nam da budemo bolji.
