Wendell Berry — Život Posvećen Zemlji, Pisanju i Maličin Delima

Wendell Berry donosio je sopstvene odluke i ostajao im veran. Nije koristio računar ni pametni telefon; više od 50 knjiga poezije, proze i eseja napisao je uglavnom olovkom i papirom iz svoje seoske kuće u Henry Countyju, Kentucky. Do smrti prošle nedelje, u 92. godini, živeo je mnoge živote — kao farmer, nastavnik, filozof i ekološki aktivista — i uticao je na generacije pisaca, poljoprivrednika i zagovornika očuvanja prirode.

Etos malih, svakodnevnih dela

Iz različitih uloga, Berry je postavljao pitanje kako živeti ispravno. Njegov odgovor bio je jednostavan i praktičan: početi od malih svakodnevnih zadataka — poštovati lepotu Zemlje i svakog dana učiniti ono malo što može da popravi štetu koju smo naneli. "Nema javne krize koja nije i privatna," napisao je u eseju "Think Little" iz 1972. godine, pozivajući na ličnu odgovornost pored javnog angažmana.

"Promene koje su potrebne jesu fundamentalne promene u načinu našeg života,"

Poetika i aktivizam

Jedna od njegovih najpoznatijih pesama, "Manifesto: Mad Farmer Liberation Front", sa stihovima „Uložite u milenijum. Posadite sekvoje. / Reći da je vaš glavni usev šuma / koju niste posadili," sažima njegovu veru u dugoročan, skroman rad za budućnost. Iako je često izbegavao apokaliptični žargon, verovao je u cikluse prirode — smrt i obnavljanje — i u važnost rada koji ide u skladu sa tim ritmovima.

Berry nije bežao od otvorenog aktivizma: bio je priveden 1979. zbog protesta protiv nuklearne elektrane u Indijani, a 2011. zbog sedničkog protesta u državnim kancelarijama Kentakija protiv uklanjanja vrhova planina radi kopanja uglja. Tokom 2010-ih ostao je dosledan u borbi protiv uglja — blokirao je kapije termoelektrane u Vašingtonu, D.C., i povukao je svoje spise iz Univerziteta Kentucky nakon što je univerzitet prihvatio donaciju od 7 miliona dolara od kompanije Alliance Coal.

Tehnologija, vera i kritika dualizma

Nakon eseja u Harper's Magazine iz 1987. godine, "Why I Am Not Going To Buy A Computer", neki su ga nazvali ludditom. Kako je istakao magazin Grist 2014., njegova retorika je bila bliža ranim luditima iz 19. veka koji su reagovali na otuđenje rada, nego anti-tehnološkom zanovetanju: Beri je odbijao tehnologiju koja bi ga udaljila od neposrednog odnosa sa radom i zemljom.

Njegova filozofija nije lako stajala u savremenim političkim okvirima. Verovao je da brak i porodica jačaju zajednicu, ali nije smatrao da država treba da nameće te norme. U korenu njegovog razmišljanja bila je ideja univerzalnog srodstva i dobrote — često potkrepljena biblijskim motivima — ali je istovremeno bio skeptičan prema institucionalnoj religiji, više voleći da nedeljno jutro provede u šumi nego u crkvenoj klupi.

„Mislim da je prepoznao potrebu u svetu koji je pao. Ruke su nam sve uprljane, pravimo kompromise, i bolje je biti iskren o tome i truditi se živeti ispravno, iako ne možemo dostići kompletnu čistoću,“

Za Berryja je ekološka kriza bila i društvena kriza: narušavanje zajednica i načina života. Njegov odgovor nije bio apokaliptičan pesimizam, već posvećen rad – sadnja, obnova zemljišta, učenje lokalnih ritmova. U pesmi "A Discipline" opisao je paradoks: iako je smrt svuda prisutna, disciplina vremena nalaže da mislimo o tome, a ipak živimo i radimo.

U krajnjem, njegova poruka je bila praktična i moralna: kroz negu najmanjeg dela zemlje i svakodnevni rad možemo pokazati šta znači zalagati se za promene koje izgledaju prevelike. Time je ostavio nasleđe koje nadilazi geografske i političke granice — poziv na odgovornost, povezanost i istrajnost.

Izvor: preradjen tekst iz Grist-a; originalna objava navedena u izvoru članka.