Nova studija u Nature Neuroscience pokazuje da u modelu Alchajmerove bolesti kod miševa konvencionalne cDC1 dendritičke ćelije prikupljaju antigene izvan mozga i aktiviraju CD8+ T ćelije u dubokim cervikalnim limfnim čvorovima. Aktivirane T ćelije potom ulaze u mozak i pospešuju neuroinflamaciju i neurodegeneraciju, iako nivoi tau proteina ostaju uglavnom nepromenjeni. Autori sugerišu da terapije usmerene na perifernu prezentaciju antigena i limfatične puteve mogu smanjiti štetu bez potrebe za prodorom kroz krvno-moždanu barijeru.
Imuni napad izvan mozga može pogoršati Alchajmerovu bolest — studija na miševima
Photo Credit: iStock
Alchajmerova bolest se dugo posmatra kao poremećaj koji je pre svega usmeren na mozak. Nova studija objavljena u časopisu Nature Neuroscience donosi snažne dokaze da u modelu bolesti kod miševa deo štete može nastajati iz imunološke aktivnosti koja počinje izvan centralnog nervnog sistema i potom doprinosi napadima na mozak.
Šta su istraživači otkrili?
Istraživanje ukazuje na ulogu konvencionalnih Tip 1 dendritičkih ćelija (cDC1). Te ćelije prikupljaju antigene oslobođene usled oštećenja neurona i prekrižno ih prezentuju CD8+ T ćelijama u dubokim cervikalnim limfnim čvorovima na vratu. Aktivirane CD8+ T ćelije potom se regrutuju u mozak i doprinose neuroinflamaciji i neurodegeneraciji.
Kako su to dokazali?
U miševima sa povišenim nivoima tau proteina, istraživači su ranije uočili veći broj T ćelija u mozgu i manje oštećenje kad su te ćelije uklonjene ili blokirane. U novoj studiji, onemogućavanje cDC1 ćelija ili ometanje njihove sposobnosti prekrižne prezentacije smanjilo je neurodegeneraciju i neuroinflamaciju uprkos tome što se nivoi tau proteina u mozgu nisu značajno promenili. To sugeriše da nakupljanje tau proteina može pokrenuti proces, dok imuni odgovor značajno doprinosi konačnoj šteti.
Zašto je ovo važno?
Otkriva se mogućnost da se terapije ne moraju nužno fokusirati na direktno unošenje leka kroz krvno-moždanu barijeru. Ciljanje perifernih imunoloških puteva — na primer blokada prezentacije antigena od strane cDC1 ili modulacija limfatičnih puteva koji povezuju mozak i vrat — moglo bi smanjiti ulazak patogenih T ćelija u mozak i time ublažiti neurodegeneraciju.
Ograničenja i budući koraci
Rezultati su dobijeni u modelima na miševima i ne zna se u kojoj meri se mehanizmi preslikavaju na ljude. Potrebne su dodatne studije na ljudskim uzorcima i klinička istraživanja da bi se utvrdila bezbednost i efikasnost terapija koje ciljaju periferne imunološke procese.
Okidači iz okoline
Istraživači napominju da faktori iz okoline mogu dodatno uticati na rizik i tok bolesti. Među potencijalnim spoljnim okidačima koje nauka ispituje su mikroplastika i nanoplastika, koje mogu remetiti funkciju moždanih ćelija, kao i svetlosno zagađenje koje je u nekim populacionim analizama povezano sa višom prevalencom Alchajmerove bolesti.
Zaključak: Studija otvara novu perspektivu u razumevanju Alchajmerove bolesti — imuni odgovor koji počinje izvan mozga može biti glavni učesnik u oštećenju neurona. To daje nove ciljeve za terapiju, ali zahteva oprez pri prenošenju nalaza sa životinja na ljude.
Pomozite nam da budemo bolji.
