Nova studija objavljena u Science Daily pokazuje da se osećanja u vezama mogu modelovati matematički i pratiti kroz vreme. Istraživači tvrde da modeli mogu identifikovati kritičnu granicu emocionalne snage potrebne za stabilnost veze. Modeli uključuju svakodnevne poremećaje (stres, svađe) i mogu poslužiti kao osnova za AI "GPS" koji bi upozoravao parove na rizike. Ključni faktori stabilnosti su uzajamna privlačnost, slabljenje osećanja i emocionalni odgovor.
Matematika ljubavi: kako matematički modeli mogu predvideti stabilnost veze
Matematika i ljubav deluju kao različiti svetovi, ali nova studija objavljena u Science Daily (Taylor & Francis Group) sugeriše da se dinamika osećanja u vezama može modelovati matematički i pratiti sa iznenađujućom preciznošću.
„Baš kao što možemo predvideti rast populacije ili sudbinu ugroženih vrsta, možemo modelovati evoluciju osećanja unutar para“, rekao je profesor Laurent Pujo-Menjouet sa University of Lyon.
Istraživači opisuju pristup u kome se interakcije između partnera kodiraju i prevode u grafove i matematičke modele kako bi se kvantifikovalo ponašanje u vezi. Cilj nije da se predvidi koga ćete voleti, već da se razume zašto neki parovi ostaju stabilni uprkos životnim udarcima, dok drugi polako udaljavaju jedno od drugog.
Prema Pujo-Menjouetu, proračuni mogu ukazati na kritičnu granicu — minimalni nivo emocionalne snage koji je potreban da bi odnos ostao stabilan. "Ako osećanja padnu ispod te granice i ostanu tamo, matematika predviđa postepeni pad prema razdvajanju", navodi on.
Autori su razvili modele koji uzimaju u obzir i svakodnevne poremećaje: stres, svađe, pritiske iz okoline i druge šokove koji utiču na dinamiku para. Takođe navode mogućnost da se ovakvi modeli integrišu u sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji koji bi mogli detektovati kada veza ulazi u rizično ili nestabilno stanje i ponuditi pravovremeno upozorenje — svojevrsni "GPS za veze".
Tri faktora stabilnosti
Studija identifikuje tri glavne sile koje po modelu oblikuju dugoročnu stabilnost veze: uzajamna privlačnost, postepeno slabljenje osećanja i emocionalni odgovor. Njihova kombinacija određuje koliko će veza biti otporna na spoljne i unutrašnje stresore.
Praktične implikacije i ograničenja
Modeli mogu pomoći parovima i savetnicima da bolje razumeju rizične zone i kada je potrebno intervenisati. Ipak, istraživači upozoravaju na ograničenja: tačnost modela zavisi od kvaliteta podataka i načina kodiranja emocija, a stigmatizacija ili zloupotreba podataka predstavljaju etičke izazove. Modeli ne "govore" koga treba voleti — oni služe kao alat za razumevanje i prevenciju neželjenih obrazaca.
Izvor: Science Daily / Taylor & Francis Group. Istraživanje vodi profesor Laurent Pujo-Menjouet (University of Lyon).
Pomozite nam da budemo bolji.
