Nova analiza dugoročne studije pokazuje da psihološko blagostanje može da se menja tokom života — često u smeru poboljšanja kod ljudi koji započnu sa niskim nivoom. Istraživanje praćeno 25 godina identifikovalo je četiri glavne putanje blagostanja: stabilno, postepeno poboljšanje, nagli pad i snažan ali nesiguran porast. Početni nivo blagostanja i simptomi depresije bili su ključni prediktori promena, a 57% onih sa niskim blagostanjem i povišenom depresijom poboljšalo se tokom vremena.
Kako današnje osećanje može oblikovati vaše blagostanje decenijama? Studija otkriva četiri putanje
(Maskot/Getty Images)
Nova analiza sugeriše da psihološko blagostanje nije fiksno i da se tokom života može menjati — često nabolje, naročito kod ljudi koji započnu sa niskim nivoom blagostanja.
Šta su istraživači radili? Tim predvođen Cassondrom Lyman sa Cornell University analizirao je podatke iz longitudinalne studije Americans' Changing Lives. Od početne kohorte od 3.617 odraslih osoba iz 1986. godine, u ovoj analizi je korišćeno 2.420 učesnika praćenih tokom oko 25 godina.
The researchers found well-being can change over time, and it's likely to improve if your well-being is low. (maks_d/Unsplash)
Ključni nalazi
Istraživači su pratili više mera blagostanja — zadovoljstvo životom, afekt (pozitivan i negativan), samoprihvatanje, osećaj kontrole (mastery) i kvalitet pozitivnih odnosa — i identifikovali četiri karakteristične putanje kroz koje su ljudi prolazili:
- Stabilno blagostanje (oko 60%): Najveći deo ispitanika zadržao je relativno stabilan nivo blagostanja tokom 25 godina. To ne znači nužno visok nivo — oko četvrtine ove grupe imalo je konstantno niske vrednosti.
- Postepeno poboljšanje (oko 30%): Učesnici koji su na početku imali niže blagostanje, ali su tokom decenija beležili postepeni rast.
- Naglo opadanje iz visokog starta (oko 8%): Manja grupa je počela sa visokim blagostanjem koje je snažno opalo pre nego što se stabilizovalo.
- Snažan, ali delimično nesiguran porast (oko 2%): Vrlo mala grupa je startovala sa veoma niskim blagostanjem i doživela velike povećanja, ali kod polovine te grupe poboljšanja nisu bila održiva.
Uticaj depresivnih simptoma: Početni nivo blagostanja bio je najjači prediktor smera promene. Zanimljivo, osobe sa niskim početnim blagostanjem i povišenim simptomima depresije imale su najveće šanse da kasnije dožive značajno poboljšanje — kod 57% takvih ispitanika zabeležen je rast blagostanja tokom 25 godina.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
„Ljudi sa nižim početnim blagostanjem bili su skloniji da dožive poboljšanja, a osobe sa povišenim simptomima depresije — veću verovatnoću značajnih promena,”
Praktične implikacije
Autori navode da prepoznavanje putanja blagostanja može pomoći u određivanju kada i kome su potrebne intervencije. Analiza dugoročnih trendova mogla bi da funkcioniše kao dodatni skrining alat za izbor pravih terapijskih pristupa i ciljanu podršku onima koji su najranjiviji.
Gde je istraživanje objavljeno: Nalazi su publikovani u časopisu Nature Mental Health.
Napomena: Ovaj tekst sažima glavne nalaze publikovane studije i ne zamenjuje individualni medicinski savet. Ako imate pitanja o svom mentalnom zdravlju, obratite se lekaru ili kvalifikovanom stručnjaku.
Pomozite nam da budemo bolji.
