Novo međunarodno istraživanje pokazuje da osećaj finansijskog zaostajanja u odnosu na vršnjake može da utiče na gotovo sve oblasti života. Analiza više od 200.000 ispitanika iz 22 zemlje, bazirana na podacima iz Global Flourishing Study i objavljena u časopisu Social Science & Medicine, povezuje takav osećaj (relativnu deprivaciju) sa nižim ocenama dobrobiti u šest ključnih domena.
Šta su istraživači merili?
Istraživači su dobrobit procenjivali u šest domena, svaki ocenjen na skali od 0 do 10:
- Sreća i zadovoljstvo životom
- Mentalno i fizičko zdravlje
- Smisao i životna svrha
- Karakter i vrednosti
- Bliski odnosi
- Finansijska stabilnost
Ključni nalazi
Istraživanje je pokazalo da ljudi koji zarađuju manje u poređenju sa svojim vršnjacima iste starosne grupe i obrazovanja češće prijavljuju:
- niži nivo sreće i zadovoljstva;
- lošije mentalno i fizičko zdravlje;
- slabiji osećaj smisla i svrhe;
- oslabljene bliske veze i manje poverenja u sopstveni karakter;
- nižu ukupnu ocenu dobrobiti u svih šest domena, čak i kada se uzme u obzir stvarni prihod.
Efekti su bili uočljivi ne samo u trenutku merenja, već su ostali prisutni i nakon jedne godine follow-up praćenja.
Higher levels of relative deprivation were linked to lower scores in all six areas of well-being, even after taking actual income into account, a study found. Bodo Marks/dpa
Kome najviše utiče?
Najizraženiji efekti bili su među mlađim odraslima, posebno među mladim ženama. Autori ističu da mlade žene mogu doživljavati "dvostruki nedostatak" — finansijska poređenja dodatno opterećuju već postojeće društvene i ekonomske izazove. Nasuprot tome, stariji odrasli, naročito stariji muškarci, pokazali su manju osetljivost na ove efekte.
Mogući mehanizmi i implikacije
Istraživači navode da osećaj zaostajanja može povećati stres i negativne emocije, što otežava promišljeno donošenje odluka, delovanje u skladu sa vrednostima i fokusiranje na dugoročne ciljeve. Rezultati ukazuju na to da je važno razmatrati ne samo apsolutni prihod, već i subjektivne poređenja i društveni kontekst pri osmišljavanju politika socijalne zaštite i mentalnog zdravlja.
Napomena: Studija ukazuje na povezanost između osećaja relativne deprivacije i niže dobrobiti; ne dokazuje direktnu kauzalnost.
Šta pojedinci mogu da urade?
Za one koji se osećaju finansijski zapostavljeno, korisni koraci mogu biti: fokus na lične ciljeve i vrednosti, smanjenje izloženosti poređenjima na društvenim mrežama, traženje podrške u bliskim odnosima i profesionalna pomoć ako stres i anksioznost postanu dugotrajni.
Izvor: Global Flourishing Study; Social Science & Medicine.
