Analiza Gallup World Poll-a obuhvatila je preko 218.000 ljudi iz skoro 150 zemalja i pokazala da se oko 20% ljudi oseća usamljeno tokom tipičnog dana. Međutim, razlike su velike: 15,7% u zemljama sa visokim prihodima naspram 31,3% u zemljama sa niskim prihodima. Najvažniji faktor koji smanjuje usamljenost je društveni kapital — poverenje i pouzdane mreže podrške, dok siromaštvo, loše zdravlje i nezaposlenost povećavaju rizik. Podaci iz 113 zemalja za 2023–2024. ne pokazuju jedinstven globalni porast; povećanje je najizraženije u siromašnijim državama.
Da Li Zaista Postoji Globalna Epidemija Usamljenosti? Novo Istraživanje Pokazuje Složeniju Sliku
Justin Paget/Getty Images
Usamljenost je jedno od univerzalnih ljudskih iskustava — ali često i pogrešno shvaćeno. Ne radi se samo o prolaznoj tugi ili inspiraciji za pesme: usamljenost je povezana sa slabijim blagostanjem, lošijim mentalnim i fizičkim zdravljem i većim rizikom od prerane smrti.
Šta je pokazala analiza?
Kako bismo dobili precizniju sliku, analizirali smo odgovore iz Gallup World Poll-a više od 218.000 ljudi iz skoro 150 zemalja. Otkrili smo da se oko 20% ljudi oseća usamljeno tokom tipičnog dana — ali taj globalni prosečan podatak krije velike razlike između zemalja i regiona.
Velika razlika po prihodnim grupama
U zemljama sa visokim prihodima, 15,7% ljudi prijavilo je usamljenost (na primer: 16,2% u Novom Zelandu i 17,8% u Australiji). Nasuprot tome, u zemljama sa niskim prihodima gotovo 31,3% ljudi izjavilo je da se oseća usamljeno — skoro jedna od tri osobe.
Ključna poruka: usamljenost nije samo lični problem — ona odražava i šire društveno-ekonomske uslove.
Ko smanjuje, a ko povećava rizik?
Dosledno kroz sve regione najjači faktor koji smanjuje verovatnoću usamljenosti bio je društveni kapital — poverenje i postojanje pouzdanih mreža podrške. S druge strane, faktori kao što su loše zdravlje, nezaposlenost i nemanje partnera povećavaju rizik. Viši nivo obrazovanja povezan je sa manjom verovatnoćom usamljenosti u srednje- i visoko-prihodnim zemljama, ali ta veza je slabija u zemljama sa niskim prihodima.
Da li je usamljenost u porastu?
Kada smo uporedili podatke iz 113 zemalja za period između 2023. i 2024. godine, nismo pronašli jedinstven globalni trend rasta. Zapravo, nešto manje od dve trećine zemalja iz uzorka prijavilo je niže stope usamljenosti 2024. u odnosu na 2023. Međutim, povećanje usamljenosti bilo je posebno vidljivo u zemljama sa niskim prihodima; u zemljama sa visokim prihodima stope su generalno opadale.
Posledice za zdravlje i svakodnevni život
Usamljenost nadilazi osećaj tuge. U svim regionima i prihodnim grupama, osobe koje prijavljuju usamljenost češće imaju niže životno zadovoljstvo — kako u sadašnjosti, tako i u očekivanjima za budućnost. Takođe su sklonije stresu, brizi, besu i fizičkom bolu, i ređe prijavljuju uživanje u svakodnevnim aktivnostima. Ove veze su bile iznenađujuće dosledne između zemalja.
Šta možemo učiniti?
Ne postoji univerzalno rešenje. U zemljama sa niskim prihodima prioriteti su smanjenje siromaštva, jačanje zdravstvenih sistema i širenje socijalne zaštite — mere koje posredno pomažu ljudima da izgrade stabilnije društvene veze. U bogatijim zemljama važno je ulaganje u organizacije zajednice, javne prostore i programe koji podstiču stvaranje pouzdanih međuljudskih odnosa, pored jačanja dostupnosti usluga mentalnog zdravlja.
Zaključak
Usamljenost treba posmatrati i kao lično i kao društveno pitanje: ona odražava slabosti društvenih mreža, institucionalnih podrški i ekonomskih prilika. Efikasna politika zahteva kombinaciju individualnih intervencija i promena na nivou zajednice i države — od socijalne zaštite do prostora i programa koji podstiču poverenje i međusobnu podršku.
Autori: Dennis Wesselbaum (University of Otago) i David Leblang (University of Virginia).
Finansiranje i izjave: David Leblang prijavljuje finansiranje od Department of Homeland Security i U.S. National Science Foundation. Dennis Wesselbaum navodi da nema relevantnih komercijalnih afilijacija niti finansiranja koje bi uticalo na članak.
Pomozite nam da budemo bolji.
