Studija objavljena u New England Journal of Medicine pokazuje da je ekonomska nejednakost najpouzdaniji prediktor rezultata tokom pandemija, dok tehnička spremnost sama po sebi ne garantuje dobar ishod. Autori pozivaju na „pripremu za pandemiju obazriv na nejednakost“ koja uključuje plaćeno odsustvo, novčane transfere, otpis duga i pravedniji pristup lekovima. Kritičari upozoravaju na potrebu za dodatnim kvantitativnim modelovanjem i analizama drugih faktora poput zdravstvenog sistema i liderstva.
Studija: Ekonomska Nejednakost Najbolji Prediktor Ishoda Pandemija
How will your country fare during the next pandemic? Its level of inequality is the best predictor, research has shown (Mohammed ABED)
Nova studija objavljena u New England Journal of Medicine i predstavljena na konferenciji o AIDS-u u Rio de Janeiru zaključuje da je ekonomska nejednakost najsnažniji pokazatelj kako će zemlje proći tokom pandemija. Autori tvrde da klasične metrike spremnosti — broj laboratorija, zalihe i planovi odgovora — same po sebi ne objašnjavaju zašto su neke države bile mnogo ranjivije tokom Covid-19 ili u borbi protiv AIDS-a.
Rad su predstavili istraživači Global Council on Inequality, AIDS and Pandemics, a među autorima je i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Joseph Stiglitz. Analiza pokazuje jasnu i doslednu vezu između većeg stepena ekonomske nejednakosti i lošijih zdravstvenih ishoda tokom obe krize.
„Što je nejednakost dublja u zemlji, to će pandemija biti dublja,“ rekao je vodeći autor Matthew Kavanagh (Georgetown University).
Ko je loše, a ko dobro prošao?
Primeri u studiji ukazuju na to da su visoko rangirane zemlje po tehničkoj spremnosti — SAD i Velika Britanija — imale znatno više slučajeva i smrtnih ishoda od svetskog proseka tokom Covid-19. Isto važi i za neke regionalne sile poput Brazila i Južne Afrike. Nasuprot tome, države sa nižom nejednakošću kao što su Vijetnam, Mauricijus, Etiopija, Urugvaj i Norveška bolje su se izborile uprkos ranijim ocenama da su manje spremne.
Preporuke i politike
Panel poziva na „pripremu za pandemiju obazriv na nejednakost“ — konkretno uvođenje i jačanje socijalnih mera koje smanjuju finansijski pritisak tokom krize: plaćeno odsustvo zbog bolesti, pomoć za nezaposlene, ciljane novčane transfere i druge socijalne zaštite. Autori takođe predlažu olakšice za zemlje sa niskim prihodima (npr. moratorijumi ili otpis duga) i fer, globalni pristup životno važnim tehnologijama i lekovima tokom vanrednih situacija.
Stiglitz: „Ohrabrujuće je što nejednakost nije neizbežna — rezultat je političkih odluka i znamo kako da je menjamo.“
Kontroverze i ograničenja
Autori predlažu i alternativne modele za podsticanje pristupa lekovima, uključujući nagrade umesto klasičnih patenata kako bi se omogućila lokalna proizvodnja vakcina i lekova bez sprečavanja inovacija. Kritičari, poput Raina MacIntyre (University of New South Wales), ističu da studija sadrži i neke pretpostavke koje nisu podržane detaljnim kvantitativnim modelovanjem ili analizom rizika. MacIntyre navodi da faktori kao što su univerzalno zdravstveno osiguranje, nacionalno liderstvo i kulturne norme takođe značajno utiču na ishod tokom pandemija.
U zaključku, istraživanje poziva donosioce politika da pri planiranju pandemijske spremnosti uzmu u obzir socijalnu i ekonomsku strukturu društva — ne samo tehničke kapacitete — jer su političke odluke o raspodeli resursa ključne za otpornost na buduće krize.
Pomozite nam da budemo bolji.
