Autor upozorava: Političko diskreditovanje dr Anthonyja Faucija greška je jer zanemaruje kako nauka napreduje — kroz skepticizam, preispitivanje i promene stavova kako stižu novi podaci. Rani podaci tokom pandemija su često nepouzdani, pa su prilagođavanja očekivana. Ako kažnjavamo otvorenost i priznanje grešaka, odgovor na sledeću pandemiju biće lošiji.
Faucijevi dnevnici: Promena mišljenja nije slabost — to je srž naučnog procesa
Dr. Anthony Fauci
Nisam se iznenadio kad sam prošle nedelje video pokušaje republikanskih senatora da diskredituju dr Anthonyja Faucija. Ipak, razočaran sam jer takvo javno optuživanje više služi traženju krivca nego učenju iz grešaka.
Zašto promena mišljenja nije poraz
Kada su se prvi slučajevi COVID‑19 pojavili u Vuhanu, već sam proučavao američki javnozdravstveni odgovor na sedam ranijih epidemija i pandemija. Ono što smo videli na saslušanju nije ništa novo: politička predstava i taktike "upucaj glasnika". Ali fokusiranje na greške javnozdravstvenih zvaničnika kao na dokaz nekompetentnosti zanemaruje suštinu kako nauka funkcioniše.
Skepticizam i preispitivanje su ključni: rezultati koji su preživeli kritikovanje i revizije imaju veću verodostojnost.
Ja sam društveni naučnik. Kada iznesem nova zapažanja, kolege će mi najverovatnije ukazati na sve moguće načine na koje bi mogla biti pogrešna. Taj proces je zdrav — ne znak slabosti. Stručnjaci iz Centers for Disease Control and Prevention (CDC) tokom pandemije dobijali su upravo ovakvu kritiku od kolega. Međutim, politički komentari su često tu normalnu kontroverzu prikazivali kao dokaz da se CDC "muči".
Praktični izazovi u ranoj fazi pandemije
Kada se pojavi nova zarazna bolest, rani podaci su često nepotpuni i netačni: slučajevi prolaze nezapaženo, nema testova za brzu dijagnozu, a definicije slučaja se menjaju kako pristižu novi podaci. Tokom prvih deset nedelja pandemije COVID‑19 definicija slučaja ažurirana je gotovo svake nedelje. Prirodno je da se stavovi i preporuke menjaju kako se smanjuje neizvesnost.
Jednostavno je posle svega kritikovati odluke koje su donete u uslovima velike neizvesnosti. Mnogo je teže savetovati države dok se "teren pod nogama" stalno menja.
Istorijski primeri
Ovo nije nov fenomen: otkriće HIV‑a je bilo predmet intenzivne debate. Dr Luc Montagnier je prijavio virus 1983. godine, a konačna potvrda usledila je tek naredne godine kroz rad dr Roberta Galla i saradnika. Slično, klimatska nauka je izgradila uverenje decenijama — nisu imali samo nekoliko nedelja da konsoliduju podatke pre javnog izlaganja.
Šta je važno za buduće pandemije
Jedno od najvažnijih javnih dobara u krizi je spremnost javnozdravstvenih stručnjaka da priznaju greške i transparentno dele nova saznanja. Ako kažnjavamo ili diskredituјemo otvorenost i korektivno učenje, sledeći odgovor biće znatno lošiji. Umesto toga, treba da vrednujemo proces — skepticizam, reviziju i otvorenu komunikaciju — i da gradimo institucije koje podstiču brzo, pouzdano zaključivanje pod pritiskom.
Ovaj tekst je adaptacija komentara o dnevnicima dr Anthonyja Faucija i ulozi nauke u pandemijama.
Pomozite nam da budemo bolji.
