Prema Eurostatu, u 2025. skoro 30% građana EU starijih od 16 godina nisu mogli da priušte sedmodnevni odmor van doma. Udeo je blago porastao u odnosu na 2024, ali je značajno niži nego pre decenije. Najugroženije su Rumunija, Grčka i Bugarska, koje istovremeno beleže visoke stope materijalne i socijalne deprivacije mladih. Stručnjaci ističu rast troškova i nesigurna radna mesta kao ključne razloge.
Gotovo 3 od 10 Evropljana Ne Može Da Priušti Nedelju Na Odmoru — Ko Su Najugroženiji?
As many Europeans jet off for the summer, how many citizens can't afford a holiday away?
Letnji odmori i dalje su luksuz koji mnogi Evropljani ne mogu da priušte. Prema najnovijim podacima Eurostata za 2025. godinu, gotovo tri od deset građana EU starijih od 16 godina nisu mogli da priušte barem jednu sedmicu godišnjeg odmora van doma.
Glavni nalazi
- Udeo građana koji nisu mogli da priušte sedmodnevni odmor iznosio je gotovo 30% u 2025. — to je porast od 0,5 procentnih poena u odnosu na 2024.
- U poređenju sa situacijom pre decenije, udeo je pao za 7,7 procentnih poena.
- Najveći problemi su u Rumuniji, Grčkoj, Bugarskoj i Mađarskoj.
- Rumunija, Grčka i Bugarska takođe imaju najviše mladih koji se suočavaju sa ozbiljnom materijalnom i socijalnom deprivacijom.
Zašto je problem u porastu?
Ekonomisti i sindikalni predstavnici ukazuju na kombinaciju faktora: rast troškova smeštaja, prevoza i hrane, pad kupovne moći, špekulativni pritisci na tržištu i širenje nesigurnih, nisko plaćenih poslova bez kolektivnih pogodnosti.
"Prekid rada radi odmora sa porodicom ili prijateljima važan je za naše fizičko i mentalno zdravlje", rekla je Esther Lynch, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (ETUC). "Nakon napornog rada, najmanje što radnici treba da očekuju jeste mogućnost da priušte odmor, ali to sve više postaje luksuz za nekolicinu."
"Ovi podaci ukazuju na krizu kvalitetnih radnih mesta — rezultat izbora za nesigurna, nisko plaćena i neunionizovana radna mesta koja ostavljaju milione u precarnoj situaciji", dodala je Lynch.
Putovanja i navike turista
Eurostat beleži da je sedam od 10 putovanja evropskih turista u 2024. realizovano unutar njihove zemlje prebivališta. Najveći udeo domaćih putovanja zabeležile su Rumunija (90%), Španija (88%), kao i Francuska, Portugal i Grčka (po 85%).
S druge strane, zemlje sa najvišim udelom putovanja u inostranstvo unutar EU bile su Luksemburg (78%), Belgija (62%) i Malta (48%). Prosečna dužina putovanja unutar EU bila je četiri noći, dok su putovanja van bloka u proseku trajala osam noći.
Šta to znači za građane?
Podaci pokazuju nejednakost u pristupu osnovnom obliku odmora koji doprinosi zdravlju i kvalitetu života. Dok jedni troše godišnje odmore u inostranstvu, veliki broj ljudi u EU nema mogućnost da bar nedelju dana provede van doma zbog finansijskih i radnih barijera.
Zaključak: Problem „odmor-nepriuštivosti" je višeslojan — zahteva kombinovana rešenja: socijalne politike koje povećavaju kupovnu moć, poboljšanje uslova rada i mere za smanjivanje rasta osnovnih troškova putovanja i smeštaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
