Velika analiza Univerziteta u Zaragoza (417.362 dece i omladine iz 20 zemalja, period 1965–2023) otkriva značajan pad fizičke spremnosti u Evropi od 1990. do danas. Najveći pad zabeležen je u fleksibilnosti, dok su snaga gornjeg i donjeg dela tela u dugoročnom opadanju, a telesna mast raste. Iako su podaci o kardiorespiratornoj kondiciji možda stabilizovani 2015–2023, nivoi ostaju niži nego ranije. Autori pozivaju javne institucije na hitne mere zbog širokog kršenja WHO preporuka među adolescentima.
Istraživanje: Fizička Spremnost Dece i Omladine U Evropi Opada — Fleksibilnost Najviše Pogođena
Europe's youth is losing strength and flexibility, study finds
Novo veliko istraživanje Univerziteta u Zaragoza pokazuje da deca i adolescenti u Evropi ne postižu zadovoljavajuće nivoe fizičke spremnosti. Analiza obuhvata 417.362 učesnika uzrasta 6–16 godina iz 20 zemalja u periodu 1965–2023, a trendovi ukazuju na dugoročan pad ključnih komponenti zdravlja.
Glavni nalazi
Fleksibilnost: Najdramatičniji pad — kontinuirano opada, s ubrzanjem od oko 2000. godine.
Mišićna snaga: Gornji deo tela opada od 1970-ih (s periodom relativne stabilnosti 1980–2000), dok je snaga donjeg dela tela rasla do 1980-ih pa je od tada u padu (mereno testovima skokova).
Telesni sastav: Dosledno povećanje telesne masti. Autori upozoravaju da BMI često prikriva stvarni porast telesne masti, pa se problem može podceniti ako se oslanjamo samo na BMI.
Kardiorespiratorna kondicija: Dugoročni pad je možda dobio stabilizaciju u periodu 2015–2023, ali nivoi i dalje ostaju ispod onih iz ranijih decenija.
"Gubimo veliku priliku koja će se teško nadoknaditi," navode autori i pozivaju javne institucije na pojačane mere promocije fizičke aktivnosti.
Zašto je to važno
Fizička spremnost u detinjstvu i adolescenciji predviđa zdravlje u odraslom dobu: bolji kardiovaskularni profil, manji rizik od hroničnih bolesti i niži rizik od prevremene smrtnosti. WHO preporučuje najmanje 60 minuta umerenih do intenzivnih aktivnosti dnevno, uključujući vežbe za mišiće i kosti najmanje tri puta nedeljno — međutim, više od 75% evropskih adolescenata ne ispunjava te smernice.
Posledice i preporuke
Autori pozivaju na hitne javnozdravstvene intervencije: veći fokus na fizičko vaspitanje u školama, dostupne programe sporta i rekreacije, obuke za roditelje i stručnjake, i sistemsko praćenje fizičke spremnosti dece kako bi se problemi prepoznali i korigovali ranije.
Zaključak: Podaci su jasni — bez ciljane akcije, negativni trendovi u snazi, fleksibilnosti i telesnom sastavu mogu imati dugoročne zdravstvene posledice za generacije koje dolaze.
Pomozite nam da budemo bolji.
