Većina evropskih zemalja planira podizanje penzionog uzrasta: oko 2/3 za muškarce i 3/4 za žene. OECD predviđa prosečan porast u EU od +2,1 godine za muškarce i +2,6 za žene; Danska i Turska beleže najekstremnije promene. Glavni razlog su demografsko starenje i potreba za finansijskom održivošću penzionih sistema.
Danas naspram Sutra: Koliko Će Evropljani Raditi — Gde Će Penzioni Uzrasti Najviše Rasti?
Retirement ages today vs the future: How long will Europeans work?
Većina evropskih zemalja planira povećanje starosne granice za penzionisanje: oko dve trećine za muškarce i tri četvrtine za žene. OECD u izveštaju Pensions at a Glance 2025 predviđa prosečan porast u EU od oko 2,1 godine za muškarce i 2,6 godine za žene, a u pojedinim državama promene će biti znatno veće.
Šta pokazuju podaci?
Analiza podataka za 32 evropske zemlje pokazuje da će trenutna starosna granica za penzionisanje (stanje 2024) rasti za 21 zemlju u slučaju muškaraca i za 24 zemlje u slučaju žena. Upoređivanje odnosi ljude koji se penzionišu 2024. i generaciju koja je 2024. ušla na tržište rada sa 22 godine — ta druga grupa bi se obično penzionisala krajem 2060-ih.
„Povećanje starosnih granica ostaje uobičajena strategija za poboljšanje finansijske održivosti penzionih sistema bez smanjenja visine penzija.“ — OECD
Gde su sada najviše i najniže granice?
Prema podacima iz 2024. godine, najviše trenutne granice za muškarce su 67 godina (Danska, Norveška, Island, Holandija), dok je EU prosek 64,7 godina. Kao izuzetak ističe se Turska sa trenutno vrlo niskih 52 godine za muškarce; slede Grčka, Slovenija i Luksemburg sa 62 godine.
Kako će izgledati budućnost?
U projekcijama za generacije koje su 2024. ušle na tržište rada sa 22 godine, prosečno penzionisanje u EU za muškarce iznosiće oko 66,9 godina (oko 2069.), a za žene oko 66,6 godina. Danska prednjači: buduća normalna granica za obe polove može dostići 74 godine (OECD napominje da promena metode vezivanja za očekivani životni vek može umanjiti ovu vrednost).
Najveći porasti
Turska beleži najveći rast zbog vrlo niskih početnih vrednosti: kod muškaraca +13 godina (52 → 65), a kod žena +14 godina (49 → 63). Danska za muškarce beleži porast od 7 godina; značajna povećanja (najmanje 5 godina) očekuju se i u Estoniji, Italiji, Slovačkoj i Kipru. Za žene su velike promene predviđene u Danskoj (+7), Italiji (+6,2) i Estoniji (+6,3).
Primeri po najvećim ekonomijama
Među najvećim evropskim ekonomijama danas: Nemačka ima trenutno najvišu granicu za muškarce (66,2), dok je Francuska na 64,3. U budućnosti će muškarci u Italiji imati najvišu granicu (70), zatim u Velikoj Britaniji (68) i Nemačkoj (67); u Francuskoj i Španiji granica će iznositi oko 65 godina. Za žene: Italija 70, UK 68, Nemačka 67, Francuska i Španija 65.
Zašto se penzioni uzrasti povećavaju?
Povećanje granica ima primarni cilj očuvanje finansijske održivosti penzionih sistema pred pritiskom demografskog starenja. OECD ukazuje i na druge opcije: povećanje doprinosa ili smanjenje visine beneficija.
Demografski pritisak
OECD podaci pokazuju da će odnos broja ljudi starih 65+ prema onima od 20–64 porasti sa 33 (2025) na 52 (2050) na 100 osoba — rast koji značajno opterećuje penzione fondove.
Šta to znači za građane?
Promene ukazuju na duži radni vek u većini zemalja i podstiču raspravu o fleksibilnim odlukama o penzionisanju, usklađivanju prava na prevremeno penzionisanje i mogućim reformama koje bi ublažile uticaj na najugroženije grupe. Iako Serbia nije obuhvaćena ovom analizom (OECD fokus na 32 zemlje), trendovi u EU i susedstvu imaju relevantnost za domaću javnu raspravu i modele reformi.
Zaključak: Penzioni uzrasti u Evropi će u proseku rasti, sa velikim razlikama između zemalja — od blagog porasta u nekima do dvocifrenih promena u državama sa veoma niskim početnim vrednostima.
Pomozite nam da budemo bolji.
