Evropska unija je pokrenula postupak protiv država članica koje nisu prenele Direktivу o energetskoj efikasnosti zgrada (EPBD); rok је bio 29. maj 2026. Prema Eurostatu, oko jedan od četiri stanovnika EU danas živi u energetski efikasnijoj zgradi nego 2018. godine, ali napredak je neujednačen — Holandija vodi sa 60,5%, dok je Italija na 3%. Osmica zemalja je već predala nacrte Nacionalnih planova za renoviranje zgrada; konačni rok za sve planove je 31. decembar 2026.
Zelene kuće: Ko vodi, a ko zaostaje u energetskoj obnovi evropskih zgrada?
Green homes: Which countries are making their buildings more energy efficient?
Evropska unija je pokrenula postupak povrede prava protiv svih država članica koje do 29. maja 2026. nisu u potpunosti prenele Direktivу o energetskoj efikasnosti zgrada (EPBD) u svoje pravne sisteme. Otvaranje postupka znači da su poslata formalna upozorenja, ali to ne znači da nema napretka na terenu.
Šta je EPBD i zašto je važna
EPBD, poznata i kao Direktiva o zelenim domovima, ima za cilj ubrzanu modernizaciju zgradarstva – sektora koji u Evropi troši najviše energije. Direktiva predviđa harmonizovane standarde, obavezujuće ciljeve i Nacionalne planove za renoviranje zgrada (NBRP) koji trebaju da postave putanju ka nultim emisijama do sredine veka.
Gde se najbrže radi, a gde se kaska?
Prema podacima Eurostata, približno jedan od četiri stanovnika EU danas živi u zgradi koja je energetski efikasnija nego 2018. godine. Međutim, brzina napretka je veoma neujednačena:
Najveći napredak: Holandija 60,5%, Danska 34%, Francuska 33%, Slovenija 33%.
Na začelju: Italija samo 3%, Malta 8%, Grčka 9,5%.
Šta obuhvataju mere za veću efikasnost?
Renoviranje podrazumeva bolju izolaciju krovova i prozora, zamenu starih sistema grejanja i podsticanje rešenja kao što su toplotne pumpe i solarni paneli. EU takođe želi da postepeno ukine subvencije za stare gasne i druge fosilne kotlove u korist čistijih tehnologija.
Političke i socijalne dileme
Nije pitanje slaganja ili neslaganja sa EU, već brojki, izjavio je Gilberto Pichetto Fratin, italijanski ministar za životnu sredinu i energetsku bezbednost, ističući zabrinutost oko troškova koji mogu opteretiti ranjive kategorije stanovništva.
Bivša nemačka ministarka za stanovanje Klara Geywitz ukazala je na etički problem prinudne prodaje nekretnina ili nametanja skupih renoviranja vlasnicima.
Ko je već potpisao prve planove?
Osam država članica je već dostavilo nacrte Nacionalnih planova za renoviranje zgrada Evropskoj komisiji: Belgija, Bugarska, Hrvatska, Finska, Litvanija, Rumunija, Slovenija i Španija. NBRP-ovi treba da sadrže analizu fonda zgrada, ciljeve za 2030., 2040. i 2050. i procenu potrebnih ulaganja.
Šta sledi
Konačni rok za podnošenje verzija NBRP-ova je 31. decembar 2026. Dok postupak povrede pritiska članice na bržu transpoziciju, realni izazov ostaje finansiranje i pravedna raspodela troškova modernizacije, naročito za domaćinstva sa niskim primanjima.
Zaključak: Cilj EU je jasan — energetski efikasnije zgrade i putanja ka nultim emisijama — ali tempo i socijalna održivost mera će odlučiti ko će voditi, a ko zaostajati u tranziciji.
Pomozite nam da budemo bolji.
