Arheološki nalazi sa Sulavesija otkrivaju da su ljudi pre najmanje 16.000–25.000 godina koristili betel orah (Areca catechu), verovatno sisajući ga radi ublažavanja zubobolje. Dva dentalna uzorka pokazuju jedinstveno habanje koje odgovara držanju i pomeranju tvrdih semenki u ustima. Hemijske analize potvrdile su prisustvo arekolina, alkaloida koji može ublažiti bol i izazvati euforične efekte, objašnjavajući kako je upotreba prešla u zavisnost.
Najstarija Navika Uzimanja Droge? Betel Orah U Zubima Starim Do 25.000 Godina
Ancient Teeth Show the World's Oldest Drug HabitimageBROKER/Eskymaks - Getty Images
Novo arheološko otkriće sa indonežanskog ostrva Sulavesi sugeriše da su ljudi još u kasnom pleistocenu koristili betel orah (Areca catechu) — najverovatnije sisajući ga da bi ublažili zubobolju. Dva praistorijska dentalna uzorka pokazuju neobičan, do sada neopisani obrazac habanja koji ukazuje na dugo držanje i pomeranje tvrdih semenki u zadnjem delu usta.
Šta su istraživači našli
Tim koji je iskopavao pećinske slojeve pronašao je desnu maksilu i molare jedne odrasle osobe iz perioda procenjenog na 16.000–25.000 godina. Drugi uzorak, sa mlađeg nalazišta, datira iz srednjeg holocena (oko 6.300–7.600 godina). Oba uzorka pokazuju zaobljene, udubljene brazde i ekstremno habanje koje se ne uklapa u uobičajene obrasce žvakanja hrane.
Kako su povezali habanje sa betel orahom
Struktura i dimenzije habanja odgovarale su tvrdim, okruglim semenkama palme areke. Analize su otkrile hemijske tragove specifičnih jedinjenja za A. catechu, uključujući alkaloid arekolin. Na osnovu položaja i obrasca habanja, istraživači zaključuju da su ljudi često stavljali semenku između zadnjih zuba, povremeno je grickali i stalno pomerali jezikom i mišićima usta — ponašanje koje je vremenom dovelo do ozbiljnog oštećenja zuba i zubnog mesa.
Eksperiment i dejstvo arekolina
Da bi proverili koliko psihoaktivnih supstanci oslobađa samo sisanje u odnosu na žvakanje, autori su napravili eksperiment: cele semenke natopljene u slanoj otopini oslobodile su manje arekolina nego zdrobljene (simulacija žvakanja), ali i dalje dovoljno da aktiviraju ljudske acetilholinske receptore u modelnim testovima. Arekolin deluje na muskarinske i nikotinske receptore za acetilholin, utičući na pažnju, budnost i osećaj zadovoljstva — efekat koji može ublažiti zubobolju i izazvati zavisnost sličnu nikotinskoj.
Zdravstvene i kulturne implikacije
Moderna upotreba betela u Aziji i Okeaniji povezana je s nizom dentalnih problema: ekstremnim habanjem zuba, periodontalnim bolestima, loma gleđi i korena, te povećanim rizikom od karijesa i infekcija. U preistorijskim slučajevima, istraživači pretpostavljaju da je betel orah korišćen prvenstveno kao olakšanje od bola i da je to — usled kontinuiranog oštećenja zuba — vrlo brzo preraslo u fizičku zavisnost.
Citirano iz rada: "Fizička zavisnost je bila dovoljno značajna da prouzrokuje ozbiljna dentalna oštećenja. Izgleda verovatno da je upravljanje efektima zavisnosti i drugim zdravstvenim posledicama bilo deo ljudskog iskustva mnogo pre pojave alkohola i drugih poznatih psihoaktivnih supstanci."
Zaključak
Ovo otkriće pomera granice našeg razumevanja ranog ljudskog ponašanja u upotrebi psihoaktivnih supstanci. Dok su neki oblici uzimanja droga bili poznati iz kasnijih perioda (npr. pivo, kaktusi, kokain, psilocibin), navika sisanja betel oraha u Sulavesiju predstavlja najraniji direktan pokazatelj dugotrajne upotrebe stimulansa i ranih oblika zavisnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
