Kratak pregled: Kina je 2025. potrošila više od 10 biliona kWh struje, ali proizvodnja iz uglja u više od polovine regiona nije porasla zahvaljujući brzom rastu obnovljivih kapaciteta i baterijskog skladištenja. Izveštaj Ember Energy ukazuje da obnovljivi izvori i elektrifikacija industrije i transporta već smanjuju potrebu za ugljem, iako su emisije uglja porasle 248% između 2000. i 2023. prema IEA. Dalji uspeh zavisi od kontinuirane izgradnje obnovljivih kapaciteta i mrežne infrastrukture.
Proizvodnja Struje Iz Uglja U Polovini Kine Nije Povećana 2025. — Kako Su Obnovljivi Izvori To Postigli
Liu Mingzhu/Getty Images
Kina je 2025. potrošila više od 10 biliona kWh električne energije — preko dvostruko više nego Sjedinjene Države. Dugogodišnje ulaganje u obnovljive izvore, vetroparkove, velike solarne komplekse i skladišta energije sada počinje da menja tok potrošnje struje proizvedene iz uglja. Prema izveštaju Ember Energy, 2025. proizvodnja iz uglja nije porasla u više od polovine regiona zemlje — prvi put u poslednjoj deceniji.
Šta se tačno desilo
Pad rasta proizvodnje iz uglja nije rezultat smanjenja ukupne potražnje za električnom energijom, već zbog brzog rasta kapaciteta obnovljivih izvora i skladištenja energije koji su smanjili potrebu za dodatnom proizvodnjom na uglju. Industrije koje su se ranije oslanjale na fosilna goriva sve više prelaze na električnu energiju koja sada u većoj meri dolazi iz solarnih i vetrokapaciteta.
Getty Images/Getty Images
Ključni faktori promena
- Veliki rast obnovljivih kapaciteta — Kina gradi ogromne solarne i vetroparkove i povećava izvoz tehnologije obnovljivih izvora.
- Investicije u baterijsko skladištenje — skladištenje energije ublažava varijacije proizvodnje iz vetra i sunca i omogućava stabilniji rad mreže.
- Elektrifikacija industrije i transporta — rast udela električnih putničkih automobila (preko 50% u 2025.) i električnih kamiona dovodi do promena u potrošnji energije.
Gde su ograničenja i rizici
Iako se trend ka obnovljivim izvorima ubrzava, Kina i dalje ima najveći broj termoelektrana na ugalj u svetu. Prema podacima IEA, emisije iz sagorevanja uglja porasle su za 248% između 2000. i 2023. godine, a oko 75% potrošnje uglja 2023. bilo je industrijsko. Potpuna zamena uglja zahteva masovnu i stalnu izgradnju novih solarnih i vetrokapaciteta, kao i proširenje mrežne infrastrukture — posao koji je ogroman i skup.
Promene u industriji
Neki sektori su već znatno smanjili upotrebu fosilnih goriva: tekstilna proizvodnja, mašinska industrija i čak aktivnosti vezane za eksploataciju fosilnih goriva zabeležili su pad potrošnje preko 66% u odnosu na svoje vrhove. Međutim, delovi industrije poput elektronike i prerade minerala i dalje povećavaju korišćenje energije iz fosilnih izvora.
chuyuss/Shutterstock
Šta dalje očekivati
Prema IEA-inim procenama, potražnja za električnom energijom u Kini trebalo bi da raste nešto ispod 5% godišnje u periodu 2026–2030. Da bi se nastavio trend smanjivanja rasta proizvodnje iz uglja, neophodna je kontinuirana izgradnja obnovljivih kapaciteta, baterijskih skladišta i pouzdane mrežne povezanosti. Iako je izgradnja solarnih postrojenja usporila u prvoj polovini 2026., rast izvoza obnovljivih tehnologija pomaže održavanju interesa i investicija u ovaj sektor.
Zaključak: Promena u Korelaciji Između Industrije, Tehnologije i Politike
Kina je na prekretnici: brz razvoj obnovljivih izvora i skladišta energije već je usporio rast proizvodnje iz uglja u velikom delu zemlje, ali potpuna tranzicija zahteva vreme, kapital i infrastrukturne promene. Globalne implikacije su značajne — kako za klimatske ciljeve, tako i za tržište tehnologija obnovljive energije.
Pomozite nam da budemo bolji.
