Nova studija pokazuje da šimpanze koriste oblik metakognicije: procenjuju više vrsta dokaza i menjaju odluke kada stigne ubedljiviji ili kontradiktoran podatak. Eksperimenti su koristili "jake" (prozorić kroz koji se vidi hrana) i "slabe" (treskanje kutije) dokaze; životinje su češće menjale izbor posle jakog dokaza. Dodatni testovi ukazuju da šimpanze kombinuju različite dokaze i reaguju na informacije koje potkopavaju ranija zapažanja, što istraživači tumače kao pokazatelj racionalnog praćenja informacija.
Šimpanze „misle o mišljenju“ — menjaju odluke kad stigne ubedljiv dokaz
Šimpanze koriste oblik metakognicije i revidiraju verovanja kad dobiju novi dokaz
Novo istraživanje sugeriše da Pan troglodytes (šimpanze) ne samo da prikupljaju tragove, već i da procene, kombinuju i revidiraju svoja uverenja kada stigne kontradiktoran dokaz. U seriji ponašajnih testova, istraživači su šimpanzama predstavljali različite vrste dokaza koji ukazuju na to u kojoj od dve kutije se nalazi poslastica, a zatim pratili da li životinje menjaju prvobitni izbor kada dobiju dodatne informacije.
Kako su izgledali eksperimenti
U prva dva testa šimpanze su dobijale po jedan dokaz i birale kutiju; potom su dobijale suprotni dokaz i imale mogućnost da promene izbor. Istraživači su razlikovali "jake" i "slabe" dokaze: kao "jak" dokaz koristio se mali prozorić u jednoj kutiji koji je omogućavao direktan pogled na poslasticu, dok je "slab" dokaz simuliran treskanjem druge kutije kako bi se naznačilo da nešto unutra zvuči kao hrana.
Šimpanze su značajno češće menjale prvobitni izbor kada bi im nakon toga bio prikazan jak dokaz nego kada bi dobile tek slab dokaz.
Da li zaista vagaju dokaze?
Da bi isključili mogućnost da životinje prosto reaguju na najsnažniji signal, tim je sproveo dodatni test sa tri kutije: jedna sa jakim dokazom, druga sa slabim, treća bez tragova. Pre izbora, istraživači su uklonili kutiju sa jakim dokazom, pa su šimpanze morale da biraju između opcije sa slabim dokazom i one bez dokaza. Životinje su dosledno birale kutiju sa slabim dokazom, što ukazuje da su u odlučivanju uzimale u obzir i ranije predstavljene informacije, a ne samo reagovale reflexno na dominantni trag.
Kako kombinuju i vrednuju dokaze
U daljim eksperimentima apama je ponuđen još jedan "slab" dokaz koji je bio ili iste vrste (ponovo treskanje) ili različit (zvuk ubacivanja druge poslastice). Šimpanze su češće promenile izbor kada su čule dva različita dokaza, što pokazuje da vrednuju kombinaciju i raznovrsnost informacija, a ne samo brojasinformacija iste vrste.
Reakcija na kontradiktorne informacije
U ključnom testu istraživači su ubacili dokaz koji je potkopao prethodni — na primer, pokazali su kamenčić u kutiji koji bi mogao da proizvodi zvuk treskanja. U takvim situacijama apes su dosledno menjale mišljenje, što ukazuje na to da prate i povezuju ranije i nove informacije pri donošenju odluke.
"Kada revidiraju verovanja, oni jasno predstavljaju dokaze koje imaju i vrednuju različite vrste dokaza," rekao je Jan Engelmann, koautor studije i komparativni psiholog sa Univerziteta Kalifornija, Berkli, za Live Science.
Širi kontekst i implikacije
Po mišljenju nezavisnog stručnjaka Cathala O'Madagaina sa Univerziteta Mohammad VI Polytechnic u Maroku, ključan je poslednji test koji pokazuje da šimpanze ne samo da reaguju na signale, već povezuju i revidiraju ranije informacije u svetlu novih dokaza — karakteristika koju povezuje sa višim oblikom racionalnosti.
Autori navode da rezultati doprinose razumevanju metakognicije u životinja i planiraju da iste protokole primene i na druge vrste ne-ljudskih primata kako bi proverili širinu ove sposobnosti.
Zaključak
Istraživanje ukazuje da su šimpanze sposobne da kombinuju, upoređuju i reaguju na različite i kontradiktorne dokaze pri donošenju odluka — ponašanja koja sugerišu postojanje oblika metakognicije i racionalnog praćenja informacija u ovoj vrsti.
Pomozite nam da budemo bolji.
