Analiza vulkanskih stena iz Anti‑Atlasa (Maroko) otkriva da su haotične magnetne fluktuacije iz perioda Ediakara (~630–540 Ma) nastupale tokom hiljada, a ne miliona godina. Tim sa Yale‑a zaključuje da su promene nastale usled nestabilnosti Zemljinog magnetnog polja, a ne iznenadno brzog pomeranja kontinenata. Nova statistička metoda omogućava pouzdanije paleogeografske rekonstrukcije i može premostiti jaz između starih i mladih geoloških zapisa.
Ogromna magnetna anomalija iz Ediakara konačno objašnjena — haotično magnetno polje, ne „trčeći” kontinenti
Nova analiza objašnjava misteriočne pomeraje magnetskih polova pre ~630–540 miliona godina
Magnetni zapisi koji su „zabeleženi” u stijenama omogućavaju nam da pratimo ponašanje Zemljinog magnetnog polja i kretanje kontinenata kroz geološko vreme. Međutim, zapisi iz perioda Ediakara (približno 630–540 miliona godina pre danas) dugo su zbunjivali naučnike: delovali su kao da su se magnetski polovi pomerali brzo i haotično, što bi značilo i izuzetno brza pomeranja tektonskih ploča.
Međunarodni tim predvođen istraživačima sa Univerziteta Yale izvršio je sloj‑po‑sloj paleomagnetnu analizu vulkanskih stena iz regiona Anti‑Atlas u Maroku. Ta visoko rezolutna merenja, u kombinaciji sa preciznijim datovanjem, pokazala su da su se velike promene u magnetnom zapisu dogodile u razdobljima od reda hiljada godina, a ne miliona — što ukazuje na promene u samom magnetnom polju Zemlje, a ne na ekstremno brzo pomeranje kontinenta.
„Predlažemo novi model Zemljinog magnetnog polja koji pronalazi strukturu u njegovoj varijabilnosti, umesto da je jednostavno odbacimo kao slučajni haos”, kaže geolog David Evans (Yale).
Istraživači su uporedili rezultate iz vulkanskih stenâ sa podacima iz sedimentnih stenâ koje se formiraju tokom dužeg vremenskog perioda. Sedimentni zapisi dali su prosečne položaje magnetskih polova i potvrdili da, uprkos kratkotrajnim fluktuacijama, dugoročna pomeranja polova tokom Ediakara nisu bila dramatična. To praktično isključuje neke ranije hipoteze kao što je true polar wander, odnosno pomeranje cele spoljašnje kore i gornjeg plašta u odnosu na rotacionu osu Zemlje.
Autori sugerišu da je uzrok ovih kratkotrajnih, ali intenzivnih promena verovatno povezan sa unutrašnjim procesima — na primer, intenzivnijim fazama formiranja i diferencijacije Zemljinog jezgra, što bi moglo uticati na dinamiku geodinamo procesa koji stvaraju magnetno polje.
Zašto je ovo važno?
Osim što razrešava staru zagonetku u paleomagnetizmu, novo statističko pristupanje i metodologija mogu pomoći u izradi pouzdanijih paleogeografskih mapa za veoma stare geološke periode. To znači bolje rekonstrukcije položaja kontinenata, oceana i klimatskih uslova u kritičnim fazama evolucije života — Ediakar je vreme kad se pojavljuju prvi složeniji oblici života.
Studija je objavljena u časopisu Science Advances. Dalja primena ove metode mogla bi da premosti neusklađenosti između starijih i mlađih paleomagnetnih podataka i omogući konzistentniju vizualizaciju tektonike ploča kroz stotine miliona do milijardi godina.
Izvor: Science Advances; tim sa Univerziteta Yale i saradnici.
Pomozite nam da budemo bolji.
