Nepal na vrhu liste povezanosti s prirodom — Velika Britanija među najslabijima

Novo psihološko istraživanje: gde su ljudi najviše povezani s prirodom?

Veliko međunarodno istraživanje obuhvatilo je 57.000 ispitanika u 61 zemlji i pokazalo velike razlike u tome koliko se ljudi osećaju povezano s prirodom. Najvišu ocenu povezanosti imaju stanovnici Nepala, a slede Iran, Južna Afrika, Bangladeš i Nigerija. Velika Britanija je rangirana na 55. mestu, dok su među poslednjih šest Nizozemska, Kanada, Nemačka, Izrael, Japan i Španija.

Koji faktori utiču?

Studiju, objavljenu u časopisu Ambio, predvodio je dr Majls Rićardson (Miles Richardson) sa Univerziteta u Derbiju. Istraživači su identifikovali nekoliko ključnih pokazatelja povezanosti s prirodom:

• Duhovnost — najjači prediktor: kulture u kojima ljudi osećaju, vrednuju i razmišljaju o svom mestu u živom svetu imaju veću povezanost s prirodom.
• Lakoća poslovanja (World Bank measure) — viši rezultati korelirali su sa slabijom povezanosti s prirodom.
• Urbanizacija, prosečan prihod i upotreba interneta — povezani su sa nižom zazršenosti prirode u svakodnevnom životu.
• Članstvo u ekološkim organizacijama — iznenađujuće, pokazalo je vrlo slab odnos sa opštom povezanosti s prirodom.

„Socioekonomski uslovi, biodiverzitet, duhovnost i stavovi prema tehnologiji zajedno utiču na povezanost ljudi s prirodom,“ navode autori.

Praktične preporuke

Autori predlažu integrisane politike koje kombinuju napore u zaštiti biodiverziteta sa podsticanjem senzornog, duhovnog i emotivnog angažmana s prirodom. Konkretni primeri uključuju:

• uvođenje prirode u obrazovanje i zdravstvene programe (npr. terapija prirodom, obrazovanje na otvorenom);
• urbanističke mere koje vraćaju biodiverzitet u gradove (zeleni koridori, javni vrtovi, drvoredi);
• kulturalne i umetničke inicijative koje promovišu vrednovanje povezanosti sa živim svetom;
• uravnotežen pristup tehnologiji i duhovnosti — "tehno-duhovni" pristup koji podržava ekološko ponašanje.

Zaključak je da država i društvo mogu aktivno doprineti jačanju veze ljudi s prirodom kroz politike koje integrišu socioekonomske strukture, zaštitu biodiverziteta i ljudski doživljaj prirode u svakodnevnom životu.

Izvor: istraživanje objavljeno u Ambio, uz učešće 57.000 ispitanika iz 61 zemlje; vođa studije: Miles Richardson, Univerzitet u Derbiju.