Skriveni izvor mikroplastike: boje s brodova mogu godišnje da dovedu do oko 11.270 tona

Skriveni izvor mikroplastike: boje s brodova

Zagađenje plastikom, naročito mikroplastikom (MP), predstavlja ozbiljan globalni problem. Novo istraživanje objavljeno u oktobarskom izdanju časopisa Journal of Hazardous Materials ukazuje na često zanemarivan, ali značajan izvor mikroplastike – boje i premaze koji se koriste na brodovima i drugim offshore strukturama.

Premda je termin „mikroplastika” u nauci zaživeo tek početkom 2000‑ih, danas znamo da su čestice veličine manjih od 5 mm rasprostranjene gotovo svuda: u okeanima i rekama, u tlu, u hrani i u vazduhu. Dok se većina istraživanja fokusirala na odbačeni plastični otpad i ribarski alat, autori pomenute studije su se posvetili mikroplastikama koje nastaju trošenjem i ljuštenjem brodskih boja.

Tim iz Korea Institute of Ocean Science and Technology i University of Science and Technology of Daejeon analizirao je uzorke koristeći infracrvenu spektroskopiju, energijski disperzivnu rendgensku spektroskopiju (EDS) i procenu gustine, kako bi bolje identifikovao sastav i poreklo čestica. Autori navode i raniju procenu iz 2021. godine koja upućuje da boje za morske uslove mogu doprineti približno 11.270 metričkih tona mikroplastike godišnje na globalnom nivou.

"Mikroplastika potekla iz boja za brodove ostaje relativno nedovoljno istražena u poređenju sa drugim plastičnim zagađivačima, što je verovatno dovelo do potcenjivanja njenog uticaja," pišu autori.

Posledice mikroplastike za životnu sredinu i zdravlje su predmet sve većeg broja studija. U organizmima divljih životinja mikroplastika može izazvati fizička i toksična oštećenja, dok istraživanja na ljudima i modelima ukazuju na moguće veze sa upalnim procesima, oštećenjem vaskularnog sistema, uticajem na nervni sistem i drugim zdravstvenim rizicima. Važno je naglasiti da su mnoga od ovih istraživanja još u razvoju i da su potrebne dodatne studije radi jasnijeg utvrđivanja uzročnosti i mehanizama delovanja.

Šta to znači za praksu i politiku?

Autori pozivaju na dalja istraživanja i bolje praćenje ovoga izvora zagađenja. Moguće mere uključuju:

• Razvoj i upotrebu manje toksčnih i dugotrajnijih premaza koji se manje ljušte.
• Poboljšane procedure za održavanje brodova i sakupljanje otpada prilikom farbanja i čišćenja trupa.
• Regulatorne standarde i praćenje emisija mikroplastike iz pomorskih industrija.

Šta pojedinac može da uradi?

Iako su mnogi izvori mikroplastike industrijski, pojedinci mogu doprineti smanjenju ukupnog zagađenja: smanjite korišćenje jednokratne plastike, birajte proizvode bez nepotrebnog plastičnog pakovanja i uključite se u lokalne akcije čišćenja reka i plaža koje sprečavaju da veći otpad postane mikroplastika.

Zaključno, studija podcrtava da boje i premazi za brodove predstavljaju značajan i relativno slabo istražen izvor mikroplastike. Potrebna su dodatna istraživanja i praktične mere kako bi se taj uticaj umanjio — kako radi očuvanja morskih ekosistema, tako i radi zdravlja ljudi.