UN: Šume moraju biti prioritet na COP30 — borealne šume pod neposrednim pritiskom klimatskih promena

Ujedinjene nacije su u sredu upozorile da klimatske promene ozbiljno ugrožavaju severne šume i pozvale da zaštita i otpornost šuma budu centralna tema predstojećeg klimatskog samita COP30.

Regionalna agencija UNECE (Komisija UN za Evropu) naglasila je u Ženevi da su šume severne hemisfere ključne za klimatsku stabilnost. „Ne možete govoriti o klimatskim rešenjima, ublažavanju i prilagođavanju bez razgovora o šumama“, istakla je Paola Deda, direktorka sektora za šume u UNECE.

Ključni podaci iz izveštaja

U Forest Profile 2025, petogodišnjem pregledu stanja šuma u regionu, UNECE beleži sledeće podatke:

• Šume pokrivaju 4,14 milijardi hektara — oko trećinu kopnene površine Zemlje, od čega je 42,5% u oblasti UNECE (56 zemalja u Evropi, Severnoj Americi, na Kavkazu i u centralnoj Aziji).
• Oko 54% svetskih šuma nalazi se u pet zemalja: Brazil, Kina, Kanada, Rusija i SAD; Rusija ima najveću površinu šuma.
• Polovina gubitka šuma u poslednjih 10.000 godina dogodila se od 1900. godine. Iako je svetska površina šuma opala za 203 miliona hektara od 1990, u regionu UNECE dobitak je iznosio oko 60 miliona hektara — površinu približno veličine Francuske.

Rastuće pretnje i „kritična tačka"

UNECE upozorava da ti dobitci sada ugrožavaju rekordni šumski požari, napadi štetočina i klimatski izazovi: više i intenzivnije požare podstiču rastuće temperature i sušnije uslove, dok izbijanja insekata nanose ozbiljnu štetu milionima hektara.

„Ono što smo postigli u poslednje tri decenije sada je u ozbiljnoj opasnosti zbog klimatske vanredne situacije“, navela je Tatiana Molcean, šefica UNECE. „Povećanje talasa požara i suše gura naše šume preko kritične tačke.“

Borealne šume — važnost i ranjivost

Borealne šume, koje opasuju oblast oko Arktičkog kruga (posebno u Rusiji i Kanadi), pokrivaju 9,3% kopnene površine i sadrže oko 32% globalnih kopnenih zaliha ugljenika. UNECE upozorava da su ove šume posebno osetljive na porast temperature, otapanje permafrosta i šumske požare — zbog čega postoji realan rizik da one postanu izvor, umesto ponora, emisija ugljenika.

Preporučene mere

Izveštaj i stručnjaci naglašavaju potrebe za:

• preventivom protiv požara i sistemima ranog upozorenja,
• aktivnim upravljanjem štetočinama i monitoringa zdravlja šuma,
• obnavljanjem degradiranih šumskih staništa i prilagođavanjem sastava vrsta klimatskim promenama,
• orađivanjem mrtvog drveta i proređivanjem gde je to neophodno da bi se smanjio rizik od katastrofalnih požara.

Kathy Abusow, predsednica Sustainable Forestry Initiative, ocenila je da postoji rešenje ako se šume upravljaju „na način koji uzima u obzir klimu“ — uključujući promenu sastava vrsta drveća da bolje odgovara novim uslovima.

UNECE poziva donosioce odluka na COP30 u Belemu (Brazil), koji je zakazan od 10. do 21. novembra, da stave zaštitu i obnovu šuma u centar klimatske politike jer su šume „kamen temeljac globalne ugljenične bezbednosti“.