UN: Prekoračenje granice od 1,5°C je sada izvesno — svet ulazi u rizičnu zonu

UN je potvrdio da je prekoračenje granice od 1,5°C sada izvesno, a to pitanje dominira pred klimatskim samitom COP30 u brazilskom Belemu. Globalne tenzije, ekonomska neizvesnost i politička distrakcija otežavaju hitnu akciju koja je potrebna da se zaustavi rast emisija stakleničkih gasova.

Šta je potvrđeno i zašto je važno

Ujedinjene nacije su potvrdile da je planeta zakoračila ka situaciji u kojoj će globalna prosečna temperatura u narednim godinama sigurno prekoračiti 1,5°C u odnosu na predindustrijski period. Naučnici upozoravaju da i svaki desetiti deo stepena iznad te granice značajno pojačava rizik od suša, ekstremnih vrućina, požara, poplava i trajnih promena u klimatskim sistemima.

Glasovi nauke: koliko dugo i šta nas čeka

Klimatolog Johan Rockström iz Potsdamskog instituta procenjuje da čovečanstvo može provesti oko 50–70 godina iznad granice od 1,5°C pre nego što temperature eventualno počnu da opadaju. Kako Rockström i drugi napominju, to praktično znači "veoma teško razdoblje" sa ozbiljnim pritiscima na snabdevanje hranom, vodom i globalnu bezbednost.

"Put ka održivoj budućnosti postaje strmiji iz dana u dan. Ali to nije razlog da se predamo,"

— Antonio Guterres, generalni sekretar UN, pozivajući na hitne mere pred COP30.

IPCC ciljevi i realnost

Da bi se izbeglo prekoračenje 1,5°C, IPCC je još pre nekoliko godina isticao potrebu da emisije dostignu vrhunac oko 2020. i budu prosečno prepolovljene do 2030. Međutim, emisije i dalje rastu, te je 2024. zabeležena kao prva puna godina iznad 1,5°C.

Posledice i neizvesnosti

Prelazak preko 1,5°C povećava verovatnoću širokog topljenja planinskih glečera i ledenih ploča, što dugoročno utiče na nivo mora. Tropski koralni grebeni, koji su izvor hrane i prihoda za stotine miliona ljudi, već se suočavaju s prelomnim tačkama podležnim daljem propadanju. Mnoge posledice zavise od dužine i veličine prekoračenja, ali postoji zabrinutost da se ključni prirodni "upijači" CO2 — šume i okeani — slabije ponašaju kao ranije.

Put ka rešenju: šta je neophodno i šta je rizično

Guterres i naučnici pozivaju na: odmah dostizanje vrha emisija, ubrzanu dekarbonizaciju (posebno masovnu upotrebu solarne i vetroenergije), zaštitu i obnavljanje šuma i morskih ekosistema, i razvijanje tehnologija za uklanjanje CO2 iz atmosfere. Ipak, povratak na niže nivoe temperatura verovatno će zahtevati velike primene negativnih emisija (hvatanje i trajno skladištenje CO2) — tehnologija koje danas nisu operativne u potrebnom obimu.

Analize organizacije Climate Analytics pokazuju da brza i masovna primena obnovljivih tehnologija može omogućiti postupno povlačenje fosilnih goriva i eventualno smanjenje zagrevanja do oko 1,2°C do 2100. Ipak, i najambiciozniji scenariji verovatno podrazumevaju decenijsko prekoračenje od oko 1,7°C pre stabilizacije.

Zabrinjavajući podaci o CO2

U oktobru je Svetska meteorološka organizacija (WMO) prijavila rekordni porast koncentracije CO2 u atmosferi i izrazila "značajnu zabrinutost" da kopno i okeani gube sposobnost apsorpcije ugljen-dioksida. Stručnjaci ističu da oslanjanje isključivo na prirodne upijače postaje sve rizičnije.

Zaključak

Sadašnja realnost — izvesno prekoračenje 1,5°C — ne znači predaju, već zahtev za bržom i ambicioznijom politikom: hitno smanjenje emisija, zaštitu prirodnih sistema i ubrzano ulaganje u tehnologije koje uklanjaju CO2. Bez takvih koraka rizikujemo decenije ozbiljnih klimatskih i društvenih posledica.