Masovne racije i deportacije u Mauritaniji ove godine pogodile su migrante u Nouadhibou, Nouakchottu i Rosso, izazivajući iznude, loše uslove pritvora i razdvajanja porodica. AMDH procenjuje da je u martu deportovano oko 1.200 ljudi, među kojima su i nosioci boravišnih dozvola. Promene imigracionog zakona i evropsko finansiranje migracione saradnje dodatno su uticale na intenzitet akcije, dok organizacije za ljudska prava upozoravaju na kršenja i neadekvatne uslove.
Strah i proterivanje u Mauritaniji: masovna deportacija afričkih migranata iz Nouadhibou, Nouakchotta i Rosso
Masovne deportacije u Mauritaniji — priče iz Nouadhibou, Nouakchotta i Rosso
Nouadhibou, Mauritanija – Kada je Omar* (29), zidar iz ruralne Gambije, u martu prešao granicu u potrazi za boljim zaradama, nije ni slutio da će sezona rada u Nouadhibou prerasti u borbu za goli opstanak. Po dolasku je delio malu baraku sa četvoricom prijatelja i radio povremeno na gradilištima, zarađujući dva do tri puta više nego kod kuće. U avgustu su stigle oružane patrolne jedinice Nacionalne garde i počele racije usmerene prema migrantima — na gradilištima, u domovima i na ulicama.
Kako su vlasti pojačale hapšenja i pritvaranja, mnogi radnici bez urednih dokumenata prestali su da izlaze na posao iz straha. Hrana i novac za osnovne potrebe brzo su se iscrpeli; neki su preživljavali tako što su delili jednu činiju pirinča dnevno ili dobijali ribu od prijatelja koji je noću švercovao hranu s obližnjeg estuarijuma.
Zlostavljanje, iznuda i loši uslovi pritvora
Sagovornici Al Jazeere opisuju sistematsku iznudu: pritvoreni su tražili mito kako bi bili pušteni, telefonima su rušili ekrane da onemoguće pozive za pomoć, a pritvorski uslovi su bili teški — ograničen ili nikakav pristup vodi i toaletima, siromašni obroci i prisilno zajedničko korišćenje kanti za nuždu. Mnogi su tvrdili da nisu imali vremena da pokupe lične dokumente pre deportacije, a neki su nasilno izvedeni iz domova bosi.
'Sve emocije kroz koje prolazim u jednom danu teško je objasniti', rekao je Omar, dok su drugi pričali o udarcima, poniženjima i zahtevima za mito.
Detenirani su često prevoženi lancima i autobusima do pritvorskih centara u Nouakchottu, a zatim slati ka prelazima poput Gogui (granica sa Malijem) ili Rosso (granica sa Senegalom). Na mauritanskom graničnom punktu zatvorenici im daju otiske prstiju i potom bivaju pusteni u luku, nakon čega ih čeka kratka i opasna plovidba preko reke Senegal do senegalskog obala. Mnogi su ostajali zarobljeni u zoni između granica ili su noćnim putem morali da plate pirogu da bi prešli u Senegal.
Brojke, zakon i međunarodni kontekst
Mauritanska Asocijacija za ljudska prava (AMDH) procenila je da je u martu deportovano oko 1.200 ljudi, od kojih je oko 700 imalo boravišne dozvole. Zvanični organi nisu izneli detaljne podatke; vladin portparol je međutim naveo da je 2022. u zemlju ušlo oko 130.000 migranata, dok je obnovilo boravišne dozvole tek oko 7.000 ljudi.
U oktobru 2024. stupila je na snagu izmena imigracionog zakona iz 1965. godine prema kojoj strani državljani osuđeni za kršenje imigracionih propisa mogu biti automatski proterani i zabranjeni od povratka na period od jedne do deset godina. Vlada je istakla da se bori protiv 'ilegalne imigracije', dok su vlasti tvrdile da postupaju 'uz poštovanje ljudskog dostojanstva'.
Ovaj talas proterivanja usledio je ubrzo nakon što je u februaru 2024. Evropska komisija najavila paket od 210 miliona evra za saradnju sa Mauritanijom u domenu bezbednosti i 'upravljanja migracijama', kao i drugih razvojnih projekata. Kritičari ukazuju da je to deo šire politike vanjskog upravljanja granicama koju EU vodi sa državama Severne i Zapadne Afrike.
Uticaj na porodice i ranjive grupe
Iako su racije većinom usmerene na muškarce, i žene i deca su bili uhapšeni i deportovani. Neki roditelji su bili odvojeni od dece, dok su drugi, poput Mariam* iz Sijera Leonea, kratko zadržani zajedno sa malom decom u nehumanim uslovima pre oslobađanja nakon plaćanja mita.
Mnogi koji su se vratili u zemlje porekla (Gambiju, Gvineju, Obalu Slonovače i druge) sada se suočavaju s ekonomskim nesigurnostima — sezonski pad potražnje za radom znači da nema posla, a ušteđevina je potrošena.
Otvorena pitanja i reakcije
Vlasti Mauritanije do objave nisu odgovorile na zahteve za komentar. Evropska komisija navodi da 'u stalnom dijalogu' radi na poštovanju ljudskih prava u okviru partnerstva, ali organizacije za ljudska prava i opozicija upozoravaju na kršenja i okrutne prakse tokom izbacivanja migranata.
Priče s terena pokazuju kombinaciju strože zakonodavne regulative, pojačanih racija i pritiska koji ostavlja stotine ljudi bez doma, dok mnogi ostali razmišljaju da li će ponovo pokušati da se vrate u Mauritaniju ukoliko se situacija smiri.
*Svi sagovornici tražili su zaštitu identiteta; koristi se samo jedno ime iz bezbednosnih razloga.
Pomozite nam da budemo bolji.
