Studija pokazuje da pustinjski žbun Tidestromia oblongifolia može da preživi i napreduje pri temperaturama preko 120 °F (~49 °C), utrostručivši masu za 10 dana u uslovima sličnim Dolini Smrti. Naučnici su zabeležili ćelijske adaptacije koje povećavaju zaštitu od toplote, efikasnost iskorišćenja CO₂ i proizvodnju energije, a optimalna temperatura fotosinteze porasla je na oko 113 °F (≈45 °C). Rezultati, objavljeni u Current Biology, sugerišu da se ova znanja mogu iskoristiti za razvoj useva otpornijih na ekstremne temperature.
Žbun iz Doline Smrti otkriva put ka toplootpornijim usevima
Žbun iz Doline Smrti otkriva put ka toplootpornijim usevima
U peckajućoj vrućini Doline Smrti u Kaliforniji, mali žbun poznat kao Arizona honeysweet (Tidestromia oblongifolia) uspeva da preživi i napreduje pri temperaturama većim od 120 °F (~49 °C). Novo istraživanje otkriva mehanizme koji mu omogućavaju da se nosi sa ekstremnom toplotom i daje naznake kako bi se ti mehanizmi mogli iskoristiti za stvaranje otpornijih useva.
U laboratorijskim rastnim komorama naučnici su reproducirali jaka sunčeva zračenja i visoke temperature karakteristične za leto u Dolini Smrti. Dok su druge pustinjske biljke usporavale rast ili stajale, T. oblongifolia je ubrzala rast i utrostručila svoju masu za samo 10 dana.
"Kada smo prvi put doneli ta semena u laboratoriju, borili smo se da ih uopšte nateramo da prorade," kaže Karine Prado sa Michigan State University. "Ali kada smo uspeli da u rastnim komorama oponašamo uslove iz Doline Smrti, ona su eksplodirala u rastu."
Detaljnija analiza otkrila je ćelijske promene koje biljci omogućavaju da se zaštiti od oštećenja izazvanih temperaturom, istovremeno efikasnije koristi ugljen-dioksid i proizvodi više energije. Istraživači navode da je optimalna temperatura za fotosintezu kod ove vrste porasla na oko 113 °F (≈45 °C) nakon izlaganja visokim temperaturama.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Current Biology, ističe T. oblongifolia kao jednu od najotpornijih biljaka na visoke temperature dosad zabeleženih. Autori, među kojima su Karine Prado i Seung Yon Rhee (Michigan State University), smatraju da bi razumevanje ovih adaptacija moglo pomoći u projektovanju useva koji bolje podnose ekstremne toplotne talase usled klimatskih promena.
Zašto je ovo važno za Srbiju? Sa sve učestalijim i intenzivnijim toplotnim talasima, znanja o toplootpornim mehanizmima mogu biti korisna i za domaću poljoprivredu — bilo kroz selekciju sorti, tradicionalno oplemenjivanje ili biotehnološke pristupe koji ciljaju na iste ćelijske procese.
Napomena: Iako rezultati obećavaju, primena u usevima zahteva dodatna istraživanja kako bi se osiguralo da adaptacije funkcionišu i u drugim biljnim vrstama i u različitim agroekološkim uslovima.
"Pustinjske biljke su milione godina rešavale izazove sa kojima se mi tek susrećemo," kaže Seung Yon Rhee. "Ako uspemo da te mehanizme prenesemo na useve, to bi moglo transformisati poljoprivredu u toplijem svetu."
Pomozite nam da budemo bolji.
