Vraćanje vekovnih meksičkih kodeksa: ključna tema pregovora Francuske i Meksika tokom Macronove posete

Vraćanje dva dvesta godina stara meksička kodeksa iz francuskih zbira biće jedna od glavnih tema tokom posete francuskog predsednika Emmanuela Macrona Meksiku. Zahtev Meksika za repatrijacijom očekuje političke i pravne prepreke, ali podiže važno pitanje kulturnog nasleđa i međunarodne saradnje.

Koji su kodeksi u pitanju?

U centru pažnje nalaze se dva kodeksa koja prikazuju život i kosmologiju naroda Mexica (često u srpskim tekstovima pominjani i kao Azteci): Kodeks Borbonikus, koji se čuva u biblioteci Donjeg doma francuskog parlamenta (Palais Bourbon), i Kodeks Azcatitlan, deo zbirke Francuske nacionalne biblioteke.

Šta je kodeks?

Meksički rukopisi obično se u naučnoj literaturi nazivaju kodeksima. Oni kombinuju piktografske prikaze i alfabetne beleške kako bi beležili istoriju, rituale, kalendare i verovanja naroda koji su živeli na prostoru današnjeg Meksika pre i posle dolaska španskih osvajaca u 16. vek.

Kratak opis kodeksa

Kodeks Borbonikus (nazvan po Palais Bourbon) sadrži prikaze divinacionih i solarnog kalendara Mexica i smatra se ključnim za razumevanje religijskih praksi i ciklusa vremena tog društva. Kodeks Azcatitlan pripoveda istoriju Meksiko‑Tenochtitlana — od mitske migracije iz Aztlana do pada Mexica 1521. godine — i smatra se dragocenim izvorom za proučavanje prelaza između predhispanske i rane kolonijalne epohe.

Kako su dospeli u Francusku?

Nacionalna skupština Francuske nabavila je Kodeks Borbonikus na aukciji 1826. godine, mada postoje indicije da je kodeks ranije bio iznet iz biblioteke u Španiji tokom napoleonske epohe. Kodeks Azcatitlan donela je 1898. godine Augustina Goupil, udovica franko‑meksičkog kolekcionara Eugènea Goupila; donacija je data uz uslov da se zbir uvek čuva u celini u Nacionalnoj biblioteci.

Zašto Meksiko traži povratak?

Meksiko je intenzivirao napore na povratku istorijskog i kulturnog nasleđa iz inostranstva još od mandata prethodnog predsednika Andrésa Manuela Lópeza Obradora. Od 2018. Meksiko je uspešno repatrijovao više od 16.000 artefakata iz različitih zemalja. Meksička predsednica Claudia Sheinbaum i njeni saradnici ističu da su kodeksi od ogromnog značaja za identitet, kolektivno pamćenje i za sprovođenje tradicionalnih ceremonija — na primer, zajednice Hñähñu (Otomi) posebno su isticale važnost Borbonikusa zbog „formula“ za ceremoniju Fuego Nuevo, planiranu za 2027. godinu.

Reakcija Francuske

Francusko predsedništvo opisalo je pitanje kodeksa kao „važnu temu“ i najavilo otvoren dijalog sa Meksikom. Istovremeno, francuske institucije — Nacionalna skupština i Nacionalna biblioteka — tvrde da je njihovo čuvanje kodeksa u skladu sa zakonom i pozivaju se na princip neotuđivosti javnih zbirki (inaliénabilité des collections publiques). Argumenti protiv prenosa uključuju i brigu o očuvanju izuzetno krhkih rukopisa, koji se zbog svoje strukture mogu izlagati samo privremeno.

Odnosi su bili dodatno zategnuti 1982. kada je meksički advokat José Luis Castañeda ukrao Kodeks Tonalamatl iz Francuske nacionalne biblioteke i odneo ga u Meksiko, gde i danas ostaje. U Francuskoj su čak neki levi poslanici predložili izmene zakona o neotuđivosti, ali se očekuje da takve promene teško prođu.

„Naš glavni interes je povratak ovih kodeksa, koji su veoma važni za Meksiko,“ izjavila je predsednica Claudia Sheinbaum.

Rasprava o kodeksima ilustruje složen balans između prava vlasništva, međunarodne kulture saradnje i etičke odgovornosti prema zajednicama čije su istorijske isprave nastale. Tok pregovora tokom Macronove posete pokazaće u kojoj meri države mogu uskladiti pravne okvire i zahteve za repatrijacijom kulturnog nasleđa.