Tim naučnika iz Columbus State University identifikovao je fosilizovan pršljen lamniformne ajkule star 115 miliona godina, što pomera pojavu izuzetno velikih ajkula za približno 15 miliona godina. Istraživači su razvili novu metodu za procenu dužine na osnovu pršljena i procenili da je jedinka mogla biti do ~8,2 m duga i teška preko 3 tone. Novi protokol otvara mogućnosti za preciznije rekonstrukcije veličina nepotpunih fosila i bolje razumevanje paleo-ekologije velikih ajkula.
Fosil ajkule star 115 miliona godina pomera pojavu džinovskih ajkula za ~15 miliona godina
Otkriven fosil pršljena stare ajkule koji menja istoriju
Tim naučnika, uključujući dr Majkla Njubrija i studentkinju-istraživača Tatianu Blejk sa Columbus State University, identifikovao je fosilizovan pršljen lamniformne ajkule star oko 115 miliona godina. Ovaj nalaz sugeriše da su izuzetno velike ajkule postojale približno 15 miliona godina ranije nego što se ranije mislilo.
Kako je otkriće nastalo
Fosil pršljenova pronađen je na obali Australije tokom 1980-ih, ali je decenijama stajao neistražen u muzejskoj zbirci. I tek kada su ga istraživači iz aktuelnog tima ponovo pregledali, ustanovljeno je da se radi o važnom materijalu koji zahteva pažljivu analizu.
Razvoj nove metode za procenu veličine
Dr Majkl Njubri, jedan od retkih stručnjaka za pršljene ajkula, suočio se s problemom: kako proceniti veličinu životinje na osnovu nepotpunog fosila? Zato su istraživači razvili protokol koji povezuje dimenzije pršljena sa ukupnom dužinom tela koristeći obrasce iz više živih i fosilnih vrsta ajkula.
"Kada posmatrate više različitih vrsta, uočavaju se obrasci koji omogućavaju da se, uprkos varijacijama u obliku i dužini tela, pršljen upotrebi za predviđanje ukupne dužine," kaže dr Njubri.
Koliko je bila velika ajkula?
Na osnovu novog metoda, tim je procenio da je jedinka mogla dostići do oko 27 stopa (≈8,2 m) i težiti više od 3 tone. To ih svrstava među najveće poznate ajkule iz krednog perioda.
Zašto je ovo važno
Predloženi protokol otvara novu mogućnost za pouzdaniju procenu veličina nepotpunih fosila, što može promeniti razumevanje rane evolucije, ekologije i rasprostranjenosti velikih ajkula. Nalazi takođe podstiču pitanja o tome zašto su takve velike jedinke bile prisutne u tim paleo-morskim ekosistemima.
Mladi istraživači i sledeći koraci
Studentkinja Tatianna Blake je tokom rada na ovom projektu otkrila strast prema morskim istraživanjima i sada radi na doktorskoj disertaciji. Istraživači planiraju da primene i usavrše razvijeni protokol na drugim, nepotpunim fosilima radi šireg testiranja i boljih rekonstrukcija izgleda i veličine drevnih ajkula.
Institucionalna napomena: Studija je rezultat saradnje američkog tima i dostupnih muzejskih zbirki sa Australije; rezultati su važni za globalno paleontološko razumevanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
