Pre COP30: Šta je novo u klimatskoj nauci — brže zagrevanje, rizici od „tipping point“-ova i rastuće posledice

BELEM, Brazil — Klimatske promene ubrzavaju: temperature rastu brže nego ranije, nivo mora se povećava bržim tempom, a ekstremni događaji već imaju ozbiljne ljudske, ekonomske i ekološke posledice. Ovo su ključni nalazi i upozorenja iz najnovijih istraživanja i izveštaja objavljenih tokom poslednje godine.

Brže i toplije

Novi podaci pokazuju da globalna temperatura raste prosečnom brzinom od oko 0,27 °C po deceniji — gotovo 50% brže nego tokom 1990-ih i 2000-ih. Zabeleženi su rekordi za 2023. i 2024. godinu, a znaci ekstremnog zagrevanja pojavili su se i tokom 2025. godine.

Istovremeno, nivo mora raste brže nego u prošlom veku: prosečno oko 4,5 mm godišnje u poslednjoj dekadi, u odnosu na približno 1,85 mm godišnje izmerenih tokom većeg dela 20. veka. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, svet je već zagrejan za oko 1,3–1,4 °C u odnosu na predindustrijski period, a prema trenutnim trendovima mogla bi da bude pređena granica od 1,5 °C oko 2030.

Prelazne tačke ("tipping points")

Poznati ekosistemi već pokazuju znake nepovratnih promena: topla morska voda izazvala je masovno umiranje korala nakon uzastopnih morskih toplotnih talasa, što naučnici smatraju jednim od prvih stvarnih "tipping point" događaja.

Istraživanja iz oktobra upozoravaju da bi amazonska prašuma mogla da počne da vene i postepeno prelazi u otvoreniji ekosistem (npr. savanu) ako se krčenje nastavi i globalno zagrevanje premaši 1,5 °C. Takođe postoji rizik da topljenje leda na Grenlandu ubrza promene u Atlantiku i preti destabilizacijom AMOC-a — okeanske cirkulacije koja ublažava zimske temperature u Evropi.

U Antarktiku se beleži pad morskog leda, što izlaže tamnu površinu oceana koja apsorbuje više sunčeve energije, dodatno ubrzavajući lokalno i globalno zagrevanje i ugrožavajući primarnu proizvodnju fitoplanktona koji veže CO2.

Požari i emisije

Izveštaj o stanju požara za period mart 2024 — februar 2025. navodi da je gorelo oko 3,7 miliona km² (površina približno jednaka Indiji i Norveškoj zajedno). Iako je to nešto manje od prosečne površine koja je gorila u poslednje dve decenije, požari su emitovali više CO2 jer su gorile šume bogatije ugljenikom.

Smrtonosna vrućina i zdravstveni efekti

Toplotni talasi već sada utiču na zdravlje i ekonomiju: UN i meteorološke agencije procenjuju da oko polovine svetske populacije oseća posledice ekstremne toplote. Produktivnost radnika opada za procenjenih 2–3% za svaki stepen iznad 20 °C, a studija u časopisu Lancet procenila je gubitke veće od 1 biliona USD u jednoj godini zbog pada produktivnosti.

Analize mortaliteta ukazuju na ozbiljne posledice u Evropi: tim sa Imperial College procenio je preko 24.400 smrtnih slučajeva povezanim sa toplotom tokom leta u delu kontinenta (oko 30% populacije), pri čemu do 70% tih smrti može biti povezano sa klimatskim zagrevanjem. Druga studija procenila je preko 62.700 smrti tokom rekordno toplog leta prethodne godine u 32 evropske zemlje.

Nauka pod pritiskom — finansiranje i pristup podacima

U SAD se predlažu značajni budžetski rezovi za programe koji prate klimu i vremenske pojave, uključujući predlog smanjenja budžeta NASA Earth Science na oko 1 milijardu dolara i znatno smanjenje sredstava za NOAA-u, što izaziva zabrinutost u globalnoj naučnoj zajednici. Nasuprot tome, javna ulaganja u nauku rastu u drugim regionima: Kina, Velika Britanija, Japan i EU beleže veće budžete za istraživanja, a EU je nedavno omogućila javni pristup podacima o vremenu u realnom vremenu.

Zaključak

Najnovija naučna saznanja ukazuju da su klimatske promene brže i opasniji nego što se ranije mislilo, sa već vidljivim posledicama na ljude, ekosisteme i ekonomije. Predstojeći COP30 ima za cilj da odgovori na taj izazov — ali ključne odluke i ulaganja u nauku, adaptaciju i smanjenje emisija biće presudni za budućnost.

Izvor: Reuters (autori Alison Withers i Katy Daigle); pregled i prilagodba za srpsko govorno područje.