Tim Univerziteta Teksas otkrio je male količine sedimenta u najdubljem sloju leda basena Južnog pola. Naučnici veruju da je sediment prenošen dok se led polako spuštao niz podzemne planinske lance tokom ~14–30 miliona godina. Nalaz pomaže u identifikaciji lokacija koje bi mogle sadržati najstariji kontinuirani led, što je važno za rekonstrukciju dugoročnih klimatskih promena.
Neočekivano otkriće: sediment pronađen u najdubljem sloju antarktičkog leda
Neočekivano otkriće: sediment pronađen u najdubljem sloju antarktičkog leda
Istraživači sa Instituta za geofiziku Univerziteta Teksas otkrili su tragove sedimenta u najdubljem sloju leda u basenu Južnog pola, saopštili su izvori (prema Phys.org). Nalaz je iznenadio tim jer se takvi ostaci obično ne očekuju u najstarijim, duboko zaleđenim slojevima.
Stručnjaci pretpostavljaju da je sediment dospeo u bazen jer se led postepeno pomerao niz podzemne planinske lance ispod glečera i pri tom prenosio sitne čestice koje su na kraju ostale u dnu basena.
„Nismo očekivali ovo,” rekao je Duncan Young, istraživač sa Instituta za geofiziku Univerziteta Teksas. „Verujemo da je, kako se led topio, bazalni sloj nosio male količine materijala iz planinskog pojasa i ostavljao sediment iza sebe.”
Young dodaje da je verovatno reč o veoma postepenom procesu koji se odvijao tokom približno 14–30 miliona godina. Takvo datiranje ukazuje na dugoročne geološke dinamike ispod ledenog pokrivača.
Istraživači već decenijama koriste ledene jezgre za rekonstrukciju prošlih klimatskih uslova — hemijski sastav i mehurići vazduha zarobljeni u ledu beleže atmosferu i klimu iz različitih perioda. Poput godišnjih prstenova na drvetu, slojevi leda čuvaju hronološki zapis: stariji slojevi nalaze se dublje i mogu otkriti klimatske uslove iz daleke prošlosti.
Tamo gde je podloga bogata sedimentom, lokalno povećan geotermalni tok može dovesti do topljenja baze ledenog pokrivača i formiranja subglacijalnih jezera. Razumevanje raspodele toplotnog toka i temperature pri bazi leda ključno je za pronalaženje mesta na kojima bi najstariji kontinuirani led mogao biti sačuvan — potencijalno stariji od do sada najstarijeg poznatog uzorka od oko 800.000 godina.
Otkriće ima važne implikacije za proučavanje klimatskih promena: što dalje unazad naučnici mogu čitati klimatske zapise iz leda, to preciznije mogu rekonstrukovati prirodne varijacije i ljudski uticaj na zagrevanje planete. Istovremeno, topljenje glečera i ledenih pokrivača utiče na nivo mora, što predstavlja rizik za priobalne zajednice, vrednost nekretnina i slatkovodne ekosisteme usled prodora slane vode.
Istraživanja se nastavljaju kako bi se preciznije mapirala interna građa ledenog pokrivača i lokalne geotermalne osobine. Young zaključuje: razumevanje varijacija toplotnog toka i temperature na dnu ledenog pokrivača presudno je za lociranje mestâ sa najstarijim kontinuiranim ledom i za dublje razumevanje klimatske istorije Zemlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
