Egipat je započeo višenedeljno glasanje za popunjavanje 568 od 596 mesta u donjem domu, dok će predsednik Sisi imenovati preostalih 28 poslanika. Polovina mandata dodeljuje se putem zatvorenih stranačkih lista, a četvrtina mesta rezervisana je za žene. Prorežimske koalicije su favoriti, dok opozicija ostaje podeljena. Analitičari upozoravaju da će naredni parlament imati ključnu ulogu ukoliko se planiraju ustavne promene koje bi omogućile produženje Sisijevog mandata posle 2030. godine.
Egipat kreće na višenedeljne parlamentarne izbore — hoće li novi sabor učvrstiti Sisijev položaj?
Egipćani su u ponedeljak započeli višenedeljno glasanje za popunjavanje 568 od ukupno 596 mesta u donjem domu parlamenta, dok će preostalih 28 poslanika biti direktno imenovano od strane predsednika Abdel Fattaha al-Sisija.
Vremenski okvir i način izbora
Biračka mesta su otvorena u 9:00 po lokalnom vremenu (07:00 GMT), čime je započeo proces koji će trajati nekoliko nedelja, budući da neke pokrajine glasaju tek kasnije. Egipćani koji žive u inostranstvu glasali su ranije, u petak i subotu. U regionima poput Aleksandrije prvi krug traje do utorka, dok će neke oblasti, uključujući Kairo, glasati tek 24. novembra. Očekuje se da će konačni rezultati biti objavljeni do 25. decembra.
Polovina mandata popunjava se putem zatvorenih stranačkih lista, dok se druga polovina dodeljuje pojedinačnim kandidatima; četvrtina mesta je rezervisana za žene.
Ko vodi i kakve su prognoze
Parlamentarni izbori održavaju se dva meseca nakon izbora za Senat, gornji dom, gde je izlaznost bila niska — oko 17 odsto. Prorežimska koalicija "National List for Egypt" odnela je ubedljivu pobedu na tim izborima, trijumfovala bez ozbiljne konkurencije na listama, pa se očekuje da će i ovaj sastav parlamenta dati dominantnu ulogu prorežimskim snagama.
U okviru 12-člane koalicije predvodi pro-Sisi partija Mostaqbal Watan ("Future of the Nation") i Nacionalni front na čelu sa bivšim ministrom Essamom al-Gazzarom. Gazzarova novoformirana partija okuplja bivše vladine zvaničnike i prima finansijsku podršku biznismena Ibrahima al-Organija, koji važi za bliskog saveznika predsednika.
Položaj opozicije i politički značaj izbora
Opozicione grupe ostaju razjedinjene: neke stranke izlaze samostalno, dok su druge pristupile prorežimskim listama. Analitičari ukazuju da ovi izbori imaju poseban značaj jer će novi parlament biti poslednji koji sedi pre isteka Sisijevog sadašnjeg mandata 2030. godine.
"Sisiju je potreban parlament kojim može potpuno da upravlja", rekao je Timothy Kaldas iz Vašingtonom baziranog Tahrir Institute for Middle East Policy za AFP, dodajući da bi upravo taj parlament mogao da inicira eventualne ustavne izmene ukoliko bi se planiralo produženje vlasti.
Ustavne izmene iz 2019. godine produžile su predsednički mandat sa četiri na šest godina, a Sisi je imao retroaktivno uračunat prethodni mandat, što mu omogućava ostanak na vlasti do 2030. godine ukoliko ne dođe do daljih promena.
Prava i sigurnost
Vlada predsednika Sisija je dugo na udaru kritika zbog stanja ljudskih prava. Iako je 2022. pokrenut nacionalni dijalog kao gest prema oslabljenoj opoziciji, pravaške organizacije i nevladine grupe navode da su se u proteklim godinama pojačale mere protiv neistomišljenika. Grupe za ljudska prava procenjuju da desetine hiljada političkih zatvorenika i dalje ostaju iza rešetaka.
Konkluzija: Izbori u Egiptu izgledaju kao proces koji će verovatno dodatno učvrstiti uticaj prorežimskih politika u parlamentu, dok unutrašnja podeljenost opozicije i optužbe za represiju ostavljaju sumnju u demokratski prostor za istinsku političku konkurenciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
