Izraelski udari, i nakon primirja, i dalje ciljaju jug Libana — uključujući bagerе, montažne kuće i dvorišta teške mehanizacije — čime se sprečava povratak desetina hiljada raseljenih i obnova sela poput Hule. Amnesty navodi preko 10.000 oštećenih objekata, dok Svetska banka procenjuje troškove obnove na oko 11 milijardi dolara. Lokalni stanovnici i preduzetnici tvrde da su civili i civilna imovina neopravdano meta, dok politički sporovi o razoružavanju dodatno koče proces obnove.
Izrael sprečava posleratnu obnovu juga Libana — raseljeni ne mogu da se vrate
Izrael sprečava posleratnu obnovu juga Libana — raseljeni ne mogu da se vrate
Kada je inženjer Tarek Mazraani pokrenuo kampanju za obnovu ratom razorenog juga Libana, nad njegovom glavom su letili izraelski dronovi koji su preko razglasa ponekad izgovarali i njegovo ime. Uprkos primirju postignutom u novembru, koje je trebalo da okonča više od godinu dana sukoba sa Hezbolahom, Izrael i dalje izvodi gotovo svakodnevne udare na teritoriji Libana.
Narušena obnova i spriječeni povratak
Napadi nisu usmereni samo na navodne borce — poslednjih meseci meta su bili i bageri, rovokopači i montažne kuće, koje je Izrael često označavao kao elemente za obnovu infrastrukture Hezbolaha. Zbog toga desetine hiljada raseljenih i dalje ne mogu da se vrate u svoje domove, a rekonstrukcija teško oštećenih graničnih sela, kao što je Mazraanijeva Hula, praktično je zaustavljena.
„Za nas rat nije završen. Ne možemo da se vratimo u sela, da obnovimo niti da čak proverimo naše kuće“, rekao je Mazraani za AFP.
Ciljani napadi na mehanizaciju i dvorišta
Amnesty International procenjuje da je više od 10.000 objekata bilo teško oštećeno ili uništeno između oktobra i kraja januara. Svetska banka procenjuje troškove obnove na oko 11 milijardi dolara. Lokalni vlasnici dvorišta teške mehanizacije tvrde da su radnje civilne prirode i da nema ničega vojnog u njihovim radnjama ili prostorima.
Ahmed Tabaja, 65, ostao je okružen spaljenom opremom i procenjuje da je izgubio oko pet miliona dolara kada je više od 100 mašina uništeno u napadima. Slične priče imaju i druge porodice: Hussein Kiniar opisuje kako je porodični servis za tešku mehanizaciju pogođen dva puta — prve štete procenjuje na pet, a druge na dodatnih sedam miliona dolara.
Spor oko razoružavanja
U političkom planu, pod pritiskom SAD i straha od eskalacije, libanska vlada se suočila sa zahtevima za razoružavanje Hezbolaha, što pokret i njegovi saveznici odbacuju. Izrael optužuje Bejrut da deluje sporo i zadržava snage na pet lokacija na jugu, dok Hezbolah zahteva povlačenje izraelskih snaga, prestanak napada i slobodu za početak obnove pre nego što razgovara o sudbini svog oružja.
Nakon rata 2006. godine, Hezbolah je sam predvodio obnovu u južnom Libanu, uz značajnu finansijsku pomoć iz Irana. Ovaj put su finansijske veze i aktivnosti pokreta pod pojačanim nadzorom, a on insistira da državni budžet treba da finansira posleratnu obnovu.
Ljudske priče: masline, domovi i nada
Olajte priče i imena pokazuju težinu posledica: maslinar Mohammed Rizk, 69, nije mogao da obrađuje svoje maslinjake tri sezone, živi sa sinom van svog sela i priča da "rat neće biti završen dok se ne vratimo kući." Aktivisti i lokalni lideri pozivaju međunarodnu zajednicu, posebno zemlje Zaliva, da podrže finansiranje obnove i pritisnu na okončanje udara koji onemogućavaju povratak civila.
Zaključak: Obnova juga Libana ostaje zarobljena u političkim sporovima i bezbednosnim merama. Dok međunarodne organizacije beleže razmere razaranja i procenjuju troškove obnove, svakodnevni životi hiljada raseljenih ostaju na čekanju — bez pristupa svojim domovima, radnjama i zemlji.
Pomozite nam da budemo bolji.
