Novo istraživanje sugeriše da je upotreba opijuma u antičkom Egiptu mogla biti šira i češća nego što se ranije pretpostavljalo. Hemijska analiza oko 2.500 godina stare alabastrne vaze otkrila je noskapin, tebain, papaverin, hidrokotarnin i morfin — markere opijuma. Slični ostaci pronađeni su u posudama iz grobnica trgovačkih porodica, a stara analiza Alfreda Lucasa iz 1933. dodatno podržava hipotezu. Istraživači planiraju dodatne analize u Velikom egipatskom muzeju u Gizi.
Nova analiza sugeriše: opijum mogao biti svakodnevna pojava u antičkom Egiptu
Opijum u svakodnevici antičkog Egipta — šta novo otkrivaju tragovi u alabastrnoj vazi?
Recentna hemijska analiza približno 2.500 godina stare alabastrne (kalcitne) vaze otkrila je niz alkaloida tipičnih za opijum — noskapin, tebain, papaverin, hidrokotarnin i morfin. Nalaz, objavljen u časopisu Journal of Eastern Mediterranean Archaeology, ukazuje da upotreba opijata u regionu možda nije bila ograničena samo na povremene ili ritualne prilike, već je mogla biti široje rasprostranjena.
„Naši nalazi, u kombinaciji sa prethodnim istraživanjima, ukazuju da upotreba opijuma nije bila slučajna ili sporadična u kulturama antičkog Egipta i susednim oblastima. [Ona] je, do određene mere, predstavljala sastavni deo svakodnevnice,“ rekao je Andrew Koh iz Yale Peabody muzeja.
Vaza koja je analizirana jedan je od manje od deset netaknutih primeraka slične vrste pronađenih na više lokaliteta, među kojima su i predmeti iz grobnice faraona Tutankamona. Posebno je zanimljivo to što je na posudi isklesan tekst na četiri jezika — egipatskom, akadskom (asirsko-akadskom), elamskom i persijskom — upućen vladaru Ahemenidskog carstva, Xerxesu I (486–465. g. p. n. e.). To daje dodatni istorijski kontekst koji sugeriše široke mreže razmene i kontakata između Egipta i susednih oblasti.
Hemijska analiza i ranija zapažanja
Koh i tim primetili su tamno-smeđi, aromatični talog u unutrašnjosti vaze, a analize su potvrdile prisustvo specifičnih opijatnih biomarkera. Autori studije ističu da ovo otkriće nije izolovan slučaj: slični ostaci opijuma pronađeni su i u posudama koje potiču iz grobova pripadnika trgovačkih i drugih slojeva društva iz perioda Novog kraljevstva (16.–11. vek p.n.e.).
Za istorijsko ukorenjenje hipoteze navode se i ranija zapažanja hemičara Alfreda Lucasa iz 1933. godine. Lucas, koji je radio u timu Hovarda Cartera prilikom otkrića grobnice Tutankamona, opisao je lepljive tamne organske naslage u sličnim posudama i zaključio da većina pronalazaka ne liči na parfeme ili standardne mirisne preparate.
„Moguće je da su ovakve posude bile prepoznatljivi kulturni simboli za upotrebu opijuma u starom veku, slično kao što su danas nargile povezane sa šišom,“ navode autori.
Šta ovo znači i naredni koraci
Rezultati ne dokazuju da je ceo egipatski društveni život zasnovan na redovnoj upotrebi opijata, ali snažno sugerišu da su opijati bili prisutni u različitim društvenim kontekstima — od elita do trgovačkih porodica. Istraživači planiraju dalje ispitivanje eksponata koji se nalaze u Velikom egipatskom muzeju (Grand Egyptian Museum) u Gizi kako bi potvrdili i razjasnili opseg i prirodu ove upotrebe.
Napomena: Arheološki hemijski dokazi pružaju jake indicije, ali tumačenje društvene uloge opijata zahteva dalja interdisciplinarna istraživanja i pažljivo razdvajanje ritualne, medicinske i rekreativne upotrebe u antičkim izvorima.
Pomozite nam da budemo bolji.
