Danska je, prema Larsu Løkkeu Rasmussenu, postala primer za Evropu zahvaljujući strogim merama protiv "paralelnih društava" koje su uvedene 2018. "Zakoni o getima" ciljaju naselja sa preko 50% stanovništva vanzapadnog porekla i predviđaju rušenje socijalnih stanova, strože kazne i obavezne programe za decu. Mera je izazvala pravne sporove pred Sudom EU zbog optužbi za diskriminaciju, ali istovremeno je Danska povećala broj međunarodnih radnika koji danas doprinose oko 361 mlrd DKK (12% BDP).
Danska kao model za Evropu: Rasmussenu pripisuju uspeh „zakona o getima“
Kako su danske mere postale referenca u debati o migracijama
Lars Løkke Rasmussen, bivši premijer i autor kontroverznih 2018. „zakona o getima“, izjavio je za The Telegraph da su stroge danske migracione politike smanjile kriminal, podstakle integraciju i pomogle da se zaustavi rast ekstremne desnice. Rasmussen danas obavlja funkciju ministra spoljnih poslova u koaliciji centar‑levo.
Šta predviđaju „zakoni o getima“
Od početka 2000‑ih Danska je postepeno zaoštrila pristup prema imigraciji: pooštreni su uslovi za dobijanje azila, ograničena su spajanja porodica, a novopridošlim osobama se tražila jasna veza sa zemljom. Godine 2018. uveden je paket mera koji je imao za cilj razbijanje područja u kojima više od 50% stanovništva čine osobe označene kao „vanzapadnog“ porekla.
Glavne tačke programa uključuju:
- obavezu opština da prodaju ili sruše deo socijalnih stanova u ciljnim oblastima,
- strože kazne za krivična dela i olakšano izbacivanje migranata koji čine teža dela,
- obaveznu predškolsku nastavu usmerenu na učenje jezika i upoznavanje "danskih vrednosti",
- smanjenje prava na neke socijalne beneficije za novopridošle.
„Mnogi ljudi sa istim problemima sabijeni su zajedno. To stvara spiralu propadanja... Moramo se odreći iluzije da će paralelna društva nestati sama od sebe,“ izjavio je Rasmussen prilikom predstavljanja mera.
Kontroverze i pravni spor
Mere su izazvale žestoke kritike nevladinih organizacija i optužbe za rasnu diskriminaciju. Stanari stambenog kompleksa Mjølnerparken pokrenuli su spor pred Sudom EU (ECJ), koji treba da odluči da li zakonodavstvo krši pravila Unije o zabrani diskriminacije po osnovu etničke pripadnosti. Rasmussen je izjavio da Danska neće ignorisati eventualnu negativnu presudu, ali da istovremeno lobira među državama Evropskog saveta za drugačije tumačenje i reformu azilnog sistema.
Rezultati, ekonomija i demografija
Prema Rasmussenovim tvrdnjama, tokom migrantske krize 2015. Danska je odobrila znatno manje zahteva za azil nego neke susedne zemlje, što je, kako ocenjuje, doprinelo smanjenju bezbednosnih incidenata. Istovremeno, Danska je u poslednjim godinama udvostručila broj međunarodnih radnika: ti zaposleni sada doprinose oko 361 milijardi DKK (~£43 mlrd), što je približno 12% danskog BDP.
Posebne mere: "zakon o nakitu"
Od 2016. na snazi je i tzv. "zakon o nakitu" koji policiji omogućava da privremeno zapleni novac, nakit i vredne predmete od dolazećih migranata kako bi se ti resursi koristili za njihovo zbrinjavanje. Trenutni prag za zaplene iznosi 10.000 DKK (~£1.200). Predmeti sa posebnom sentimentalnom vrednošću, poput burmi, izuzeti su.
Reakcije u Evropi
Danski primer privlači pažnju i u drugim zemljama: britanska ministarka unutrašnjih poslova, navodno Shabhana Mahmood, najavila je uvođenje sličnih mera, a deo evropskih politika sada se preispituje kroz prizmu kontrole migracija i demografskih potreba tržišta rada. Rasmussen upozorava da je balans između otvorenog društva i kontrole migracija ključan za sprečavanje anti‑imigrantskih reakcija.
Zaključak: Danska je napravila izvesne pomake u politici migracija koji su polarizovali javnost i doveli do pravnih izazova pred EU sudovima. Dok jedni vide model uspeha u smanjenju problema, drugi upozoravaju na rizik diskriminacije i dugoročne društvene posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
