Otkrivena je galaksija Y1, "pregrejana" zvezdana fabrika iz perioda 800 miliona godina posle Velikog praska, koja je rađala zvezde ~180× brže od Mlečnog puta. ALMA merenja pokazuju da njena prašina ima temperaturu oko -180 °C, znatno topliju nego u sličnim udaljenim galaksijama. To sugeriše da mala količina tople prašine može izgledati kao velika količina hladne prašine, što pomaže da se objasni višak prašine u ranim galaksijama. Tim planira da traži više sličnih primera i da detaljnije posmatra Y1.
Otkrivena pregrejana „fabrika zvezda“ Y1 iz ranog univerzuma — rađala zvezde 180× brže od Mlečnog puta
Pregrejana galaksija Y1: izuzetno intenzivna formacija zvezda u ranim epochama
Astronomi su otkrili izuzetno "pregrejanu" galaksiju‑fabriku zvezda, poznatu pod oznakom Y1, koja je postojala pre oko 13 milijardi godina — odnosno približno 800 miliona godina nakon Velikog praska. Posmatranja pokazuju da je Y1 tada stvarala zvezde brzinom od oko 180 sunčevih masa godišnje, što je otprilike 180 puta više od trenutne stope formiranja u Mlečnom putu.
Tim na čelu sa Tomom Bakxom (Chalmers University of Technology) iskoristio je Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA) i njen Band 9 instrument da izmeri zračenje kosmičke prašine u Y1. Svetlost iz te galaksije putovala je do Zemlje oko 13 milijardi godina, omogućivši istraživačima da procene temperaturu prašine i tempo formiranja zvezda u tom davnom periodu.
„Gledamo u vreme kada univerzum pravio zvezde mnogo brže nego danas,“ rekao je Tom Bakx. „Prethodna posmatranja su otkrila prašinu u ovoj galaksiji — najudaljeniju direktnu detekciju sjajne prašine do sada — pa smo želeli da izmerimo njenu temperaturu.“
ALMA merenja ukazuju da prašina u Y1 sija na temperaturi od oko -180 °C (-356 °F). Iako je to hladno u odnosu na uslove na Zemlji, u poređenju sa drugim dalekim galaksijama to je relativno toplo. Upravo ta povišena temperatura prašine objašnjava zašto Y1 izgleda toliko sjajno i zašto može delovati da sadrži veliku količinu prašine.
Zašto je toplota važna?
Rani univerzum pokazuje u posmatranjima iznenađujuće velike količine prašine, što je teško uskladiti sa očekivanjima — ranije galaksije su bile suviše mlade da bi proizvele toliku količinu prašine kroz stare zvezde. Istraživači, među kojima su Yoichi Tamura (Nagoya University) i Laura Sommovigo (Flatiron Institute, Columbia University), predlažu da mala količina tople prašine može sijati jednako snažno kao mnogo veća količina hladne prašine. To znači da upadljiva jačina zračenja ne mora nužno da znači i ogromnu masu prašine.
Tokom faze intenzivne formacije zvezda (starburst) koja je zabeležena u Y1, galaksija bi brzo potrošila dostupni hladni gas i prašinu, pa se veruje da su takve faze relativno kratke u kosmološkim razmerama. Ipak, autori smatraju da su takve pregrejane "fabrike zvezda" mogle biti česte u ranom univerzumu, ali su zbog svojih karakteristika do sada često ostajale neprimećene.
Dalji planovi i značenje otkrića
Tim namerava da pretraži više sličnih objekata i iskoristi visoku rezoluciju ALMA-e kako bi detaljnije proučio strukturu i fizičke uslove u Y1. Dublje razumevanje ovakvih galaksija pomoći će da se objasni brzi rast galaksija u prvim milijardama godina kosmosa i poremećaji u očekivanoj proizvodnji prašine.
Rad o Y1 objavljen je 12. novembra u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
Pomozite nam da budemo bolji.
