Prvi poljubac potiče od ranih primata — verovatno pre oko 17–21 miliona godina

Istraživanje naučnika sa Oksforda i Instituta za tehnologiju Floride ukazuje da su oblici poljupca postojali kod zajedničkog pretka velikih majmuna pre otprilike 16,9–21,5 miliona godina. Autori su kombinovali posmatranja ponašanja savremenih primata i podatke o evolutivnim vezama kako bi modelom "vratili vreme" i procenili kada je navika usta‑na‑usta mogla da se pojavi.

Koristeći ova dva ključna izvora informacija, primenili smo model koji nam je omogućio simulaciju različitih evolutivnih scenarija, kaže dr Matilda Brindle sa Oksfordovog Departmana za biologiju.

Pokretanjem modela milionima puta, tim je dobio procenu da je prvi oblik poljupca nastao u periodu između 16,9 i 21,5 miliona godina unazad. Rad je objavljen u časopisu Evolution and Human Behavior.

Naučnici su iz praktičnih razloga dali neuromantičnu, operativnu definiciju poljupca: neagresivan, usta‑na‑usta kontakt koji nije uključivao prenos hrane. Ta definicija obuhvata i seksualne poljupce i platonske izraze naklonosti — na primer među članovima porodice ili kao deo društvenih pozdrava.

Zašto je poljubac nastao i zašto se zadržao ostaje otvoreno pitanje. Među razlozima koje autori navode su:

• procena kvaliteta partnera ili kompatibilnosti kroz razmenu hemijskih i mikrobioloških informacija;
• uloga poljupca kao predigre koja pojačava seksualno uzbuđenje i može povećati šansu za oplodnju;
• funkcija platonskih poljubaca u jačanju socijalnih veza i navigaciji složenih društvenih odnosa.

Studija takođe sugeriše da su i neandertalci i moderni ljudi verovatno razmenjivali poljupce, jer postoje dokazi o ukrštanju i deljenju oralnih mikroorganizama — što ukazuje na razmenu pljuvačke — dugo nakon što su se linije odvojile pre oko 450.000–750.000 godina.

Uprkos ovim nalazima, autori naglašavaju da ostaje nepoznato tačno kako je ponašanje nastalo i koliko su različiti oblici poljupca bili značajni za reproduktivni uspeh ili socijalnu koheziju u ranih primata. Dalja posmatranja i genetička istraživanja potrebna su da bi se bolje razjasnile ove hipoteze.