Istraživanje sugeriše da je ljubljenje staro najmanje 17–21 miliona godina i da se pojavilo kod zajedničkih predaka velikih primata. Autori su ljubljenje definisali kao nenasilan kontakt usta‑sa‑ustima bez prenosa hrane i mapirali tu osobinu na filogenetsko stablo primata. Podaci o šimpanzama, bonobama i orangutanima korišćeni su za simulacije koje ukazuju da je ova osobina opstala kroz evoluciju. Raniji dokazi o deljenju oralnih mikroba između ljudi i neandertalaca dodatno podržavaju hipotezu.
Ljubljenje staro 17–21 miliona godina: Da li su se Neandertalci i drevni primati ljubili?
Novo istraživanje predlaže da je ljubljenje mnogo starije ponašanje nego što smo mislili — moguće i do 17–21 milion godina. Prema analizi koju su vodili istraživači sa Univerziteta Oxford, nenasilan kontakt usta‑sa‑ustima bez prenosa hrane mogao je nastati kod zajedničkih predaka velikih primata i biti zadržan kod više vrsta.
Šta su istraživači radili
Istraživači su prvo prikupili zabeleške o ponašanjima savremenih primata kod kojih je uočen poljubac — među njima su šimpanze, bonobi i orangutani. Ljubljenje su definisali kao "nenasilan kontakt usta‑sa‑ustima koji ne uključuje prenos hrane" i tretirali tu osobinu kao karakteristiku koju je moguće mapirati na filogenetsko stablo primata.
Metodologija i zaključci
Korišćenjem filogenetskih simulacija i scenarija evolucije, tim je procenio verovatnoću da su i drevni preci primata praktikovali ljubljenje. Rezultati ukazuju da je ova osobina verovatno potekla pre oko 17–21 miliona godina i da je zadržana kod većine velikih primata tokom evolucije.
"Ovo je prvi put da je neko primenio širok evolucioni pristup kako bi se proučilo ljubljenje," kaže Matilda Brindle, evoluciona biologinja sa Univerziteta Oxford.
Neandertalci i razmena mikroba
Autorii takođe ukazuju na ranije nalaze prema kojima su ljudi i neandertalci delili oralne mikroorganizme putem razmene pljuvačke. Takvi dokazi, iako ne dokazuju ponašanje direktno, podržavaju mogućnost da su dve vrste uspostavljale bliski oralni kontakt.
Zašto je ljubljenje evolucioni paradoks?
Ljubljenje predstavlja evolucioni izazov jer nosi rizik od prenošenja bolesti, a nema očiglednu direktnu reproduktivnu funkciju. Ipak, mogući benefiti uključuju jačanje socijalnih veza, partnerstvo, smanjenje stresa i čak termoregulaciju — što bi moglo objasniti zašto je takvo ponašanje opstalo kod raznih vrsta.
Iako su zaključci zasnovani na simulacijama i poređenju ponašanja današnjih primata, studija proširuje naše razumevanje socijalnih i seksualnih interakcija među primatima i sugeriše da su koreni nekih ljudskih običaja izuzetno stari.
Pomozite nam da budemo bolji.
