Belorusija je pomilovala dvojicu katoličkih sveštenika nakon posete vatikanskog kardinala. Jedan je bio osuđen na 11 godina za navodno špijuniranje, drugi na 13 godina zbog optužbi za zlostavljanje koje negira. Vlasti navode da su pomilovanja povezana s intenziviranjem kontakata s Vatikanom, dok kritičari vide pokušaj popravljanja odnosa sa Zapadom.
Belorusija pomilovala dvojicu katoličkih sveštenika nakon posete vatikanskog izaslanika
Belorusija je pustila na slobodu dvojicu rimokatoličkih sveštenika koji su bili osuđeni na višegodišnje kazne, nakon posete vatikanskog kardinala i navodnog "intenziviranja kontakata" s Vatikanom.
Puls priče
Henrih Akalatovich, 65, oslobođen je posle presude od 11 godina izrečene zbog optužbi da je špijunirao za Poljsku i Vatikan — optužbe koje je sam sveštenik označio kao bazirane na "lažima, pretnjama i uceni". Drugi oslobođeni, Andrzej Yukhnevich, ranije je osuđen na 13 godina zbog zloupotrebe maloletnika, što on negira. Yukhnevich je ranije bio nekoliko puta privođen, uključujući i zbog objave ukrajinske zastave na društvenim mrežama.
Zašto sada?
Vlasti su navodno donеле odluku o pomilovanju uz obrazloženje da su kontakti s Vatikanom intenzivirani — korak koji mnogi tumače i kao pokušaj smirivanja napetosti i poboljšanja odnosa sa zapadnim državama. Posetu je inicirao papa slanjem kardinala Klaudija Gugerotija u Minski, gde se kardinal sastao s beloruskim liderom.
Širi kontekst
Od masovnih protesta protiv predsednika Aleksandra Lukašenka 2020. godine vlasti u Minsku pojačale su pritisak na opoziciju; procenjuje se da je tada uhapšeno ili proterano na hiljade ljudi, a stotine su dobile dugačke zatvorske kazne. Katolički kler u Belorusiji našao se na meti jer je često pružao podršku demonstrantima i zbog istorijskih i kulturnih veza sa Poljskom — naročito u zapadnim delovima zemlje.
Belorusija je pretežno pravoslavna, ali katolici čine oko 15% stanovništva. Prethodna hapšenja i suđenja sveštenika dodatno su podgrejala zabrinutost međunarodnih organizacija za ljudska prava.
Stanje zatvorenika i međunarodni odjek
Prema podacima humanitarnih organizacija, u beloruskim zatvorima i dalje se nalazi više od 1.200 osoba koje su označene kao politički zatvorenici, među kojima je i nekoliko desetina sveštenika. U međuvremenu, politički pritisci i diplomatske tenzije s Poljskom i EU ostaju aktuelni — nedavno je zabeleženo i ponovno otvaranje dva granična prelaza između Poljske i Belorusije, dok su pojedini opozicioni novinari i aktivisti i dalje iza rešetaka.
Šta dalje?
Pomilovanja mogu biti signal za potencijalno smirivanje ili, kako neki tvrde, taktički potez vlasti da poboljša međunarodni imidž. Ostaje da se vidi da li će slediti dalji koraci u pravcu oslobađanja drugih pritvorenih ili stvarnih promena u politici prema opoziciji i verskim zajednicama.
Pomozite nam da budemo bolji.
