Preteća „insektska apokalipsa”: može li nestanak pčela i leptira ugroziti globalnu ishranu — i kako to zaustaviti?

Zamislite letnju vožnju autocestom: vetrobran prekriven tragovima od stradalačkih insekata. Danas je taj prizor sve ređi — i to nije samo sećanje iz detinjstva. Taj jednostavan "test vetrobrana" odražava širi problem: leteći insekti, među kojima su i ključni oprašivači, drastično opadaju širom sveta.

Zašto broj insekata opada?

Stručnjaci ukazuju na tri glavna uzroka ovog trenda:

• Klimatske promene: Pomeranje fenologije biljaka (ranije cvetanje) razbija sinhronizaciju između insekata i njihovih izvora hrane. Ekstremne vremenske prilike — vrućinski talasi, megasuše, snažne oluje i smanjena snežna pokrivača — dodatno urušavaju populacije. Blaže zime mogu pogodovati nekim štetočinama koje istiskuju osetljive vrste.
• Gubitak staništa: Urbanizacija, krčenje šuma i uniformni travnjaci smanjuju dostupnost raznovrsnih mesta za gnežđenje i ishranu (npr. zemljane pčele ostaju bez prostora da zalegnu i prezime).
• Pesticidi: Neonikotinoidi (npr. acetamiprid, clothianidin, dinotefuran, imidacloprid, thiamethoxam) predstavljaju ozbiljnu pretnju divljim pčelama. Herbicid glifosat je takođe povezan sa oslabljenom termoregulacijom u košnicama, što može pojačati gubitke tokom zime.

Dokazi i obim pada

Podaci iz raznih studija ukazuju na značajan pad: globalna raznovrsnost pčela smanjena je za oko 25% u odnosu na stanje pre 1995. godine, jedna opsežna analiza iz 2025. pokazala je pad brojnosti leptira u SAD za oko 22% tokom poslednje dve decenije, a u nekim nemačkim šumama zabeležen je pad letećih insekata do 76% tokom 27 godina. Iako su podaci neujednačeni i neke vrste su bolje dokumentovane od drugih, trend je zabrinjavajući.

Posledice po hranu i poljoprivredu

Oprašivači su ključni za proizvodnju hrane: oko tri četvrtine kultura zavisi bar delimično od oprašivanja insektima, što doprinosi nešto više od jedne trećine ukupnih prinosa. Procene ekonomske vrednosti oprašivanja iznose približno 34 milijarde dolara godišnje za SAD i oko 1 milijardu dolara za Veliku Britaniju. Neki proizvodi, poput kafe i kakaa, potpuno su zavisni od insektnih oprašivača; drugi, kao što su borovnice i paradajz, značajno profitiraju od prisustva lokalnih divljih pčela.

Važno je naglasiti da managed medonosne pčele (Apis mellifera) nisu dovoljne same za sve useve. Nativne vrste, poput bumbara (npr. Bombus fraternus) ili listoreza (Megachile rotundata) za lucerku, često su efikasniji oprašivači za određene biljke. Bez adekvatnih oprašivača, prinosi i kvalitet hrane mogu značajno opasti.

Šta možemo da uradimo — politike i praksa

Rešenja moraju biti višeslojna i koordinisana:

• Javna politika: Nacionalne i međunarodne mere za ublažavanje klimatskih promena, strožija regulativa pesticida i zaštita prirodnih staništa su ključne.
• Poljoprivreda i upravljanje zemljištem: Primena integrisanog upravljanja štetočinama (IPM), rotacija useva, ciljana primena sredstava i sadnja zaštitnih traka autohtonih biljaka pomažu smanjenju upotrebe pesticida i povećavaju dostupnost resursa za oprašivače.
• Urbanizam i privatne parcele: I male akcije znače: 'pčelinji travnjaci' (detelina i niske cvetajuće biljke), živice i male zakrpe autohtonih biljaka utiču kao step-stones za oprašivače u urbanim i prigradskim sredinama.
• Građanska nauka i praćenje: Programi brojanja oprašivača i aplikacije poput iNaturalist pomažu u praćenju ugroženosti i efikasnosti mera očuvanja.

Praktični koraci za pojedince i zajednice

• Sadite autohtone vrste koje cvetaju u različito vreme tokom sezone.
• Stvorite male „oaze" za oprašivače: saksije, balkonski krevetići ili mrtve drvene blokove za gnežđenje zemljanih pčela.
• Smanjite ili ciljano koristite pesticide; razmotrite fizičke i biološke metode suzbijanja štetočina.
• U poljoprivredi: sadnja zaštitnih traka, žive ograde i razmaci između parcela povećavaju lokalne populacije oprašivača i često podižu prinose.

Primeri uspeha i razlog za optimizam

Postoje i pozitivni primeri: Fenderov plavi leptir (Icaricia icarioides fenderi) iz Oregona je zahvaljujući ciljanim merama očuvanja iz 2000. proglašen ugroženim, a 2023. je spušten u kategoriju "pretnje" — primer kako konzervatorske akcije mogu dati rezultate. U izveštaju o leptirima u SAD zabeleženo je da je 65 od 342 analizirane vrste poraslo u brojnosti nakon sprovedenih mera, što pokazuje da zaštita jedne vrste može imati pozitivne efekte i šire.

Zaključak

Pad brojnosti insekata je stvaran i ima direktne posledice po sigurnost hrane i ekosisteme. Rešenja su poznata: kombinacija javnih politika, promena praksi u poljoprivredi, stvaranja staništa i umanjenja upotrebe pesticida može zaustaviti i preokrenuti negativne trendove. Svaka mala radnja — od dvorišnog vrta do državne politike — doprinosi većem cilju: zdravijoj i otpornijoj prirodi koja hrani i nas.