Lednik Hektoria se neočekivano povukao oko 16 milja (≈26 km) između januara 2022. i marta 2023., što je podstaklo raspravu među naučnicima o uzroku. Jedna studija tvrdi da se radi o retkom slučaju brzog destabilizovanja lednika koji je ležao na morskom dnu, dok drugi istraživači ističu da grounding point nije jasno utvrđen. Posledice takvih događaja uključuju potencijalno ubrzanje porasta nivoa mora i ugrožavanje vodosnabdevanja; istraživanja se nastavljaju.
Misterija na Antarktiku: lednik Hektoria se povukao ~16 milja — naučnici se ne slažu oko uzroka
Lednik Hektoria naglo se povukao za oko 16 milja (≈26 km) u periodu od januara 2022. do marta 2023. godine, što je izazvalo intenzivnu raspravu među istraživačima o tome šta je pokrenulo ovako veliko i brzo povlačenje leda.
Neka nova istraživanja sugerišu da bi ovo mogao biti prvi dobro dokumentovani slučaj da se lednik koji je bio u kontaktu sa morskim dnom („prizemljen“) destabilizuje tako brzo. Istovremeno, drugi naučnici dovode u pitanje ove zaključke i ukazuju da tačna lokacija kontakta leda i morskog dna — tzv. grounding point — za Hektoriu još nije jednoznačno utvrđena.
Problemi kod Hektorije dele dugu istoriju: pad otpornosti počeo je nakon urušavanja ledenog polja Larsen B 2002. godine, što je olakšalo ubrzavanje oticanja leda u more. Nekoliko perioda ponovnog formiranja morskog leda privremeno je usporavalo napredovanje, ali nedavno razbijanje tog leda dovelo je do najznačajnijeg gubitka koji je lednik zabeležio.
„Iako se ne slažemo oko procesa koji pokreće ovu promenu na Hektorii, potpuno se slažemo da su promene u polarnim regionima zastrašujuće brze — brže nego što smo očekivali pre samo jedne decenije,“ izjavila je profesorka Anna Hogg, stručnjakinja za posmatranje Zemlje.
Zašto je ovo važno
Ako se potvrdi da su se lednik i njegova frontna zona iznenada destabilizovali zbog gubitka kontakta sa dnom, to bi značilo da takvi događaji mogu doprineti bržem porastu nivoa mora nego što se ranije procenjivalo. Brži porast nivoa mora pojačava rizik od poplava u obalnim oblastima i kombinuje se sa ekstremnim vremenskim pojavama, koje već postaju intenzivnije usled globalnog zagrevanja.
Pored toga, topljenje glečera utiče i na vodosnabdevanje miliona ljudi jer mnoge zajednice zavise od ledničkih zaliha kao rezervi tokom suvih perioda. Dugoročni gubitak tih rezervi ima posledice po poljoprivredu, energetiku i pristup pitkoj vodi.
Šta dalje?
Istraživanja i satelitska posmatranja se nastavljaju kako bi se razjasnili mehanizmi koji su doveli do brzog povlačenja Hektorije i kako bi se preciznije modelirali potencijalni uticaji na nivo mora. Razumevanje tačke prizemljenja i dinamike fronta leda ključno je za pouzdana predviđanja.
Za građane je važno informisati se o lokalnim i globalnim klimatskim rizicima i podržavati politike i prakse koje smanjuju emisije gasova staklene bašte i jačaju otpornost zajednica na klimatske promene.
Pomozite nam da budemo bolji.
