Google želi napajati chatbotove iz svemira — hoće li nebo postati groblje satelita?

Početkom meseca objavljen je rad pod nazivom "Project Suncatcher" koji razmatra ideju izgradnje podatkovnih centara u svemiru. Umesto velikih kopnenih objekata, predlaže se konstelacija solarnih satelita opremljenih tensor processing units (TPU) — specijalizovanim procesorima koji pokreću sisteme veštačke inteligencije.

Autori dokumenta ističu da bi takva flota mogla biti "značajno veća ... od bilo koje dosadašnje ili trenutne satelitske konstelacije" u orbiti. Kao motiv navodi se brzo rastuća potrošnja energije sistema za mašinsko učenje i potreba za novim izvorima energije.

Zašto je to zabrinjavajuće?

Ideja o masovnom lansiranju satelita u nisku zemljinu orbitu otvara niz problema: nakupljanje svemirskog otpada i fragmentacije, povećano svetlosno zagađenje koje otežava astronomska posmatranja, rizik od kolizija (Kesslerov efekat) i posledične opasnosti po postojeću infrastrukturu u svemiru. Pored toga, takva trka može pojačati koncentraciju tehnološke i geopolitičke moći u rukama velikih korporacija i država.

Tehnička i operativna ograničenja

Svemirski sistemi teško se servisiraju kao objekti na Zemlji — popravke uživo su ograničene i skupe. Zato se u dokumentu predlaže model zasnovan na redundanciji: više rezervnih satelita i dodatnih procesora kako bi se kompenzovali neizbežni kvarovi. U praksi, to znači lansiranje još većeg broja uređaja i još veću gustinu objekata u orbiti.

Ko su mogući učesnici trke?

U dokumentu i javnim raspravama pominju se razne kompanije i akteri koji već imaju kapacitete za masovna lansiranja ili interes za svemirsku infrastrukturu: Relativity Space (povezan s Ericom Schmidtom), privatne svemirske kompanije fondatora kao što su Jeff Bezos i Elon Musk, velike tehnološke kompanije, državne agencije i startapi poput Starclouda.

Moguća rešenja i regulativa

Da bi se ublažile negativne posledice, potrebne su međunarodne regulative i mehanizmi transparentnosti. Predlozi uključuju:

• globalni sporazum koji ograničava komercijalna lansiranja u nisku orbitu i eksploataciju svemirskih resursa;
• stroge norme za mitigaciju otpada, planove za uklanjanje neispravnih satelita i zahteve za interoperabilnošću i nadzorom;
• procene uticaja na naučna posmatranja i javne interesne grupe pri odobravanjima projekata;
• odgovornost i mehanizmi sankcionisanja za aktere koji stvaraju opasan otpad.

„Ljudi ne bi trebalo da bespogovorno veruju A.I.“, primetio je izvršni direktor Googlea, što podvlači potrebu za oprezom u širokoj primeni i razvoju ovakvih tehnologija.

Ukratko, iako projekti poput "Project Suncatcher" mogu ponuditi tehnička rešenja za energetske probleme veštačke inteligencije, bez međunarodne kontrole postoji realan rizik da će nebo postati pretrpano objektima koji ugrožavaju nauku, bezbednost i javni interes. Potrebna je hitna javna i regulatorna debata kako bi se sprečila neodrživa trka za svemirskim resursima.