Istraživanje Univerziteta u Tokiju pokazuje da sedjenje može biti aktivan antikancerogeni mehanizam: teška oštećenja DNK navode melanocitne matične ćelije da se diferenciraju i nestanu, što smanjuje rizik od melanoma. U prisustvu kancerogena (UVB, DMBA) iste ćelije aktiviraju puteve preživljavanja i povećavaju šansu za malignitet. Nalaz naglašava potrebu za oprezom pri pokušajima vraćanja pigmenta i otvara mogućnosti za ciljanu prevenciju raka kože.
Sede vlasi kao prirodni štit protiv melanoma — kako gubitak pigmenta smanjuje rizik od raka
Novo istraživanje Univerziteta u Tokiju ukazuje da sede vlasi mogu predstavljati aktivan antikancerogeni mehanizam: kada matične ćelije koje stvaraju pigmentu pretrpe ozbiljno oštećenje DNK, one se diferenciraju i nestaju — što dovodi do sedjenja, ali i smanjuje rizik od melanoma.
Šta su otkrili istraživači?
Tim predvođen prof. Emi Nišimura i doc. Yasuakijem Mohrijem analizirao je odgovor melanocitnih matičnih ćelija kod miševa na različite vrste genetskog i hemijskog oštećenja. Oni su utvrdili da iste ćelije mogu slediti dve potpuno suprotne sudbine: ili se iscrpe i diferenciraju u pigmentne ćelije (što dovodi do sede kose), ili prežive i zadrže sposobnost deljenja, čime se povećava rizik od maligniteta.
Kako funkcioniše zaštitni mehanizam?
Kada melanocitne matične ćelije dožive teška genomska oštećenja, kao na primer prekide duplih niti DNK, aktivira se odgovor poznat kao senescence-coupled differentiation preko p53–p21 puta. Oštećene ćelije prestaju da se obnavljaju, diferenciraju se u ćelije koje proizvode pigment i vremenom biva smanjen broj ćelija koje bi potencijalno mogle postati kancerogene — rezultat je sede vlasi ali i manji rizik od melanoma.
Šta se dešava u prisustvu kancerogena?
Izloženost kancerogenima — primerice UVB zračenju ili hemikaliji DMBA — menja ovaj odgovor. Umesto da budu izbačene iz reproduktivnog bazena, oštećene matične ćelije aktiviraju puteve preživljavanja koji uključuju metabolizam arahidonske kiseline i povećano otpuštanje KIT liganda (KITL) od okolnih ćelija kože. Te ćelije nastavljaju da se dele i zadržavaju pigment, ali postaju znatno podložnije razvoju melanoma. Živo snimanje folikula kod miševa potvrdilo je da zračenje koje inače izaziva brzo gubljenje matičnih ćelija i prerano sedjenje gubi taj efekat u prisustvu kancerogena.
“Ista populacija matičnih ćelija može imati antagonističke sudbine — iscrpljenje ili ekspanziju — u zavisnosti od vrste stresa i mikrookolišnih signala,” izjavila je prof. Nišimura.
Značaj i upozorenja
Ovo otkriće preispituje uobičajenu predstavu o sedjenju kao pukom znaku propadanja i pokazuje da gubitak pigmenta može biti adaptivna reakcija koja smanjuje broj rizikogene ćelijske populacije. Ipak, naučnici upozoravaju da ne postoji jednostavna veza «boja kose = rizik od raka» — reč je o mehanizmu kojim organizam upravlja oštećenim matičnim ćelijama.
Moguće implikacije za terapiju
Rezultati sugerišu i oprez: pokušaji da se spreči sedeње produžavanjem života melanocitnih matičnih ćelija bez potpunog razumevanja ovih signala mogli bi nenamerno povećati rizik od melanoma. Suprotno tome, ciljane terapije koje selektivno podstiču kontrolisano uklanjanje oštećenih matičnih ćelija ili podešavanje mikrookoline mogu predstavljati novi pristup prevenciji raka kože.
Iako su dosadašnji rezultati dobijeni na modelima miševa, oni otvaraju jasne pravce za dalja istraživanja i potencijalne terapijske strategije koje bi precizno modulirale odgovor matičnih ćelija na oštećenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
