Istraživanje na više od 3.800 učesnika (0–90 godina) otkriva pet faza razvoja i starenja mozga sa jasnim prekretnicama u 9, 32, 66 i 83 godini. Do 9. godine dominira konsolidacija sinapsi i brz rast sive i bele materije; oko 32. godine nastupa stabilizacija i plateau u kognitivnim sposobnostima. Nakon 66. godine bele materije pokazuju znakove propadanja, a oko 83. povezivanje mozga često dodatno opada. Prepoznavanje ovih faza može pomoći u ranom identifikovanju rizika i planiranju preventivnih mera.
Pet era ljudskog mozga: kako nas oblikuju prekretnice u 9, 32, 66 i 83. godini
Novo istraživanje zasnovano na MRI difuzionim snimcima više od 3.800 ljudi, od novorođenčadi do 90 godina, pokazuje da mozak ne stari ravnomerno, već prolazi kroz pet jasno razgraničenih faza sa izraženim preokretima u određenim godinama. Studija objavljena u časopisu Nature Communications identifikovala je četiri ključna „okretača“ u razvoju i propadanju moždanih mreža: 9, 32, 66 i 83 godine.
"Znamo da ožičenje mozga igra ključnu ulogu u našem razvoju, ali smo do sada nemali širi uvid kako se ono menja tokom života i zašto",kaže Alexa Mousley, doktorandkinja sa Univerziteta u Kembridžu i koautorka rada.
Prva era (do ~9. godine) — kratka ali intenzivna. U ranom detinjstvu mozak formira veliki broj sinapsi, koje se potom selektivno uklanjaju (pruning), dok siva i bela materija brzo rastu, a nabore korteksa postaju stabilniji. To donosi veliki skok u kognitivnim sposobnostima, ali i povećan rizik od pojavnih oblika mentalnih poremećaja; promena se uglavnom poklapa sa početkom puberteta i hormonskim talasima.
Druga era (20-e do ranih 30-ih, prelom ~32. godine) — sazrevanje i stabilizacija. Bela materija i konekcije između regija nastavljaju da sazrevaju; veze postaju selektivnije i efikasnije, što poboljšava izvršne funkcije i druge kognitivne sposobnosti. Autori navode da je 32. godina najsnažnija topološka prekretnica, kada mozak prestaje da „redizajnira nameštaj“ i ulazi u duži period relativne stabilnosti.
Treća era (produženi stabilni period) — ovo je jedan od najdužih i najstabilnijih perioda u životu mozga, tokom kojeg se pojedine regije delimično izoluju, a međuregionalna komunikacija lagano opada bez dramatičnih gubitaka funkcije. Ovaj period je povezan i sa prethodno opisanim plateau-om u inteligenciji i ličnosti.
Četvrta era (~66. godina) — suptilni preokret. Bela materija počinje da pokazuje znakove propadanja, a ukupna povezanost mozga polako slabi. Istraživači ističu da stanja poput hipertenzije i drugih vaskularnih faktora u ovom dobu mogu ubrzati neurološki pad, pa je ovo važno vreme za prevenciju i kontrolu faktora rizika.
Peta era (~83. godina) — kasni pad povezanosti. Podaci su ograničeni jer je relativno malo ljudi kojima je mozak dovoljno zdrav za detaljno snimanje u toj dobi, ali obrazac upućuje na dalje smanjenje globalne konektivnosti i razgradnju mrežne arhitekture koja nas povezuje sa spoljnim svetom.
Prepoznavanje ovih faza, umesto zamišljanja mozga kao entiteta koji se postepeno samo penje ili spušta, može pomoći u preciznijem određivanju trenutaka kada je ožičenje posebno ranjivo — za pažnju, jezik, pamćenje i druge kognitivne funkcije. Dugoročno, to otvara prostor za ciljane preventivne i terapijske strategije prilagođene životnoj dobi.
Pomozite nam da budemo bolji.
