Burtele stopalo, pronađeno 2009. u severoistočnoj Etiopiji, pripada vrsti Australopithecus deyiremeda i datira na oko 3,4 miliona godina. Opozabilan veliki prst sugeriše da je ovaj hominid bio vešt penjač i provodio je mnogo vremena u krošnjama. Analize vilice i zuba ukazuju na drugačiju ishranu i ekološku nišu u odnosu na Lusi (A. afarensis), što smanjuje verovatnoću direktne konkurencije. Ipak, naučnici naglašavaju da su potrebni dodatni, bolje očuvani fosili pre konačnih taksonomskih zaključaka.
Burtele stopalo otkriva drugog ranog rođaka Lusi — majstor penjanja star 3,4 miliona godina
Tim paleontologa zaključio je da misteriozno fosilizovano Burtele stopalo, pronađeno 2009. godine u severoistočnoj Etiopiji, pripada vrsti Australopithecus deyiremeda i datira na oko 3,4 miliona godina. Struktura stopala, naročito opozabilan veliki prst, ukazuje da je njegov vlasnik bio sposoban za vešte penjačke aktivnosti i provodio je značajan deo vremena u krošnjama drveća.
Ključni dokazi
Pored samog stopala, istraživači su analizirali i novootkrivene ostatke sa istog lokaliteta, uključujući vilicu sa 12 zuba. Te kosti su pripisane vrsti A. deyiremeda, što je omogućilo pouzdaniju povezanost stopala sa ovom vrstom i istovremeno razlikovanje od dobro poznate A. afarensis — vrste kojoj je pripadala čuvena Lusi.
Životna navika i ekologija
Analize zubne morfologije sugerišu da je A. deyiremeda bila morfološki drugačija i, prema autorima studije, verovatno se hranila lišćem, plodovima i orašastim plodovima. To ukazuje na korišćenje različitih hranljivih niša u istoj okolini, pa su direktna konkurencija između ove vrste i Lusi manje verovatna.
„Sada imamo snažnije dokaze da su u isto vreme živela dva blisko povezana ali adaptivno različita hominida,” rekao je John Rowan, docent za ljudsku evoluciju na Univerzitetu u Kembridžu (nije učestvovao u studiji).
Vođa istraživačkog tima, Yohannes Haile-Selassie (Arizona State University), i saradnici su zaključili da je A. deyiremeda provodila znatno više vremena u drveću, dok je A. afarensis verovatnije više koristila teroarenu (zemaljski) prostor.
Oprez i dalje nedoumice
Stručnjaci upozoravaju da konačne taksonomske odluke zahtevaju bolje očuvane lubanjske ostatke i više primeraka iz različitih pojedinaca. Ashleigh L.A. Wiseman sa McDonald Institute for Archaeological Research ističe da, iako novo otkriće pojačava dokazni okvir za postojanje A. deyiremeda, ono ne uklanja sve alternativne tumačenja.
Ovo otkriće dodatno komplikuje sliku rane ljudske evolucije: umesto linearne „merdevinske” predstave, podaci ukazuju na paralelnu raznolikost vrsta — više «rođaka» koji su istovremeno koristili različite ekološke strategije. Pitanje da li su ove vrste neposredno komunicirale ili uticale jedna na drugu ostaje otvoreno.
Za naučno-referentni kontekst: rad je objavljen u naučnom časopisu Nature, a u istraživanju su učestvovali paleontolozi iz više univerziteta, predvođeni Yohannesom Haile-Selassiejem.
Pomozite nam da budemo bolji.
